Шта се жели сакрити изменом закона о информацијама од јавног значаја?

You are currently viewing Шта се жели сакрити изменом закона о информацијама од јавног значаја?

Покрет Живим за Србију поднеће критике на Нацрт о изменама и допунама Закона о слободном приступу информација од јавног значаја, који најављеним изменама губи свој смисао, јер се се отвара прешироко поље за избегавање одговора на питања која би јавност морала и хтела да зна.
Ово је текст:

МИНИСТАРСТВУ ЗА ДРЖАВНУ УПРАВНУ
И ЛОКАЛНУ САМОУПРАВУ
Бирчанинова 6 БеоградПокрет Живим за Србију поднеће критике на Нацрт о изменама и допунама Закона о слободном приступу информација од јавног значаја, који најављеним изменама губи свој смисао, јер се се отвара прешироко поље за избегавање одговора на питања која би јавност морала и хтела да зна. 

ПОКРЕТ ЖИВИМ ЗА СРБИЈУ КОЈИ ЗАСТУПА АДВОКАТ МИЛИНА ДОРИЋ ИЗ НОВОГ САДА, БУЛ. СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА БРОЈ 35, ПОДНОСИ

ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СЛОБОДНОМ ПРИСТУПУ ИНФОРМАЦИЈАМА ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА  

Слобода изражавања, загарантована је бројним актима, међу којима су Конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 10, као и Универзална декларација о људским правима у члан 19. Свако лице има право на слободу говора као и на то да саопштава и прима информације. У Уставу Републике Србије у члану 46,  такође се штити право на слободу говора и мишљења.

Стављамо примедбу на члан 3. Нацрта, којим се мења члан 9 Закона, тако да би по изменама он гласио овако:

„Орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја, ако би тиме: 1) Угрозио живот, здравље, безбедност или које друго важно добро неког лица;

2) Угрозио пијетет умрлог лица;

3) Угрозио, омео или отежао спречавање или откривање кривичних дела, оптужење за кривично дело, вођење преткривичног поступка, вођење судског поступка, извршење пресуде или спровођење казне, управни поступак, поступак арбитраже или који други правно уређени поступак, или фер поступање ил правично суђење, до окончања поступка;

4) Озбиљно угрозио одбрану земље, националну или јавну безбедност, међународне односе или прекршио правила међународног арбитражног права;

5) Битно умањио способност државе да управља економским процесима у земљи, или битно отежао остварење оправданих економских интереса Републике Србије или угрозио или би могао угрозити спровођење монетарне, фискалне или девизне политике, финансијску стабилност, управљање девизним резервама надзор над финансијским институцијама или издавање новчаница и кованог новца;

6) Учинио доступним информацију или документ за који је прописима или службеним актом заснованим на закону одређено да се чува као тајни податак или представља пословну или професионалну тајну, или податак добијен у поступку заступања за чије објављивање заступани није дао одобрење, у складу са законом којим се уређује рад правобранилаштва;

7) Повредио једнак правни положај друштва капитала која послују у складу са прописима о привредним друштвима на тржишту;

8) Повредио пословне интересе физичких и правних лица у смислу закона којим је уређена заштита конкуренције, као и право интелектуалне или индустријске својине, угрозио заштиту уметничких, културних и природних добара;

9) Негативно утицао или угрозио животну средину на коју се тражена информација односи, као и у случају одавања информација о локацији на којој се налазе ретке биљне и животињске врсте.“

Сматрамо да се овим неоправдано даје низ разлога да орган не да информације односно ствара се простор да орган злоупотреби овај члан и да на тај начин под разним изговорима избегне да достави информације и да онемогући тражиоцу увид у тражену документацију. Пословна тајна може да буде било шта што орган одреди као „пословну тајну“, сматрамо да је овим чланом обесмишљен читав Закон, али и целокупно право на приступ информацијама од јавног значаја.

Стављамо примедбе и на члан 6. Нацрта, којим се предвиђа измена и допуна члана 13. Закона, тако да орган власти може тражиоцу ограничити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја ако:

„1) Тражилац понавља захтеве за већ добијеним информацијама или информацијама које му орган власти учинио доступним;

2) Ако би поступање органа власти по захтеву подразумевало прекомеран утрошак времена или средстава, несразмеран у односу на интерес јавности да зна, а које би онемогућило или у великој мери отежало редован рад органа власти.“

И ова одредба може да се злоупотреби, сваки орган би тражиоцу недавање информација могао да правда на начин да то подразумева прекомеран утрошак времена или средства или несразмеран  интерес јавности да зна, и да би давање информација од јавног значаја онемогућило или у великој мери отежало редован рад органа власти.

Улажемо и примедбе на члан 28 б који је уведен, а који у ставу 2 уводи правило да тражилац информације не може да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка против органа власти пре окончања поступка по жалби пред Повереником, односно пре окончања управног спора ако жалба Поверенику није допуштена.

Сматрамо да ова одредба није у складу са сврхом Закона, јер се органима даје превише простора за избегавање достављања информација од јавног значаја, на тај начин се орган штити јер добија и времена и простора, а правично би било да постоји могућност да тражилац информација може што пре против органа да покрене прекршајни поступак јер се у пракси показало да је управо ова санкција и ова могућност да управо тражилац покрене прекршајни поступак, разлог зашто орган мора да достави у року од 15 дана информације односно да омогући увид у тражену документацију.

Сматрамо да нове измене и допуне нису у складу са сврхом права на приступ информацијама од јавног значаја и да су конципиране тако да орган има много начина да избегне своју законску обавезу и да за све то не претрпи било какве санкције.

У Београду
12.06.2021. године

Председник
Покрета Живим за Србију
др Јована Стојковић
путем адвоката Милине Дорић