„У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и Бог беше реч.“
Ако знамо да је све што је створено, створено из речи, и да без речи ни ми данас не би смо постојали, ту исту реч коју нам бране и одузимају, ми смо дужни да не дамо, и да се боримо за њу.
Да будемо људи можемо само ако смо слободни да мислимо и у складу са мишљу да се изражавамо. Уместо слободе, кроз систем репресије људима се утерује страх да не смеју ни слободно да дишу, акамоли да слободно говоре.
Има она народна: Дала баба банку да уђе у коло, а две да изађе. Али, Срби данас нису спремни да дају те две банке, неки и немају, и зато се врте у круг деценијама.
Бићемо слободни када нам душа буде претежнија од тела, а тело од одела.
Бићемо слободни када нас не буде било ни страх ни стид да свучемо старога човека са себе, и обучемо се у Истину која је једна, и од почетка. Од почетка постања, не од јуче. Истина у којој се светли образ, а не скрива. Истина здравог човека, обоженог, а не обложеног светским фасадама лажи.
Бићемо слободни када устанемо сви, један по један, и тако редом до оног броја када ће ланци сами од себе да попуцају, јер неће моћи да нас обухвате.
Бићемо слободни када јасно и гласно кажемо НЕ свему што нас је заробило.
Бићемо слободни када идући ка стварању изнова постанемо људи.
Милена Дуловић,
председник ОО Живим за Србију Параћин
