Светосавље – темељ нашег духовног и националног идентитета

You are currently viewing Светосавље – темељ нашег духовног и националног идентитета

Вековима српски народ са правом доживљава Светог Саву као великог учитеља, просветитеља, онога који се изборио за самосталност наше Цркве и који је коначно дао печат нашем идентитету. У част Светога Саве, образовне установе широм Србије обележавају 27. јануар као школску славу припремајући приредбе, певајући песмице и свечаним читањима и беседама величајући светитеља као нашег првог и највећег учитеља. Међутим, чини се да често изостаје или се маргинализује одговор на питање: Шта је то што је Светога Саву прославило као нашег највећег учитеља, просветитеља, духовног и националног вођу?

Одговор на ово питање свакако треба тражити у погледу на свет нашег највећег просветитеља. Од ране младости он презире славу, богатство и сујету овога света и посвећује свој живот вечним и непролазним вредностима. Свети Сава је својим одласком у манастиру јасно показао да више жели Христов венац, него царску круну, да му је дражи крстоносни и узак пут до Царства Небеског, него широк и угодан пут царства земаљског. Поставши сиромах ради Царства Божијег, он се обогатио у Христу и обогатио све нас јеванђелском науком коју је потврђивао својим животом и коју и данас потврђује просвећујући вековима душу нашег народа својим примером и молитвама.

Држећи се светосавског пута, наш народ је успевао да у најтежим временима сачува свој српски и православни идентитет, а прихватајући светосавску етику љубави, која се жртвом потврђује, наша света Србија је обогатила Царство Небеско многим мученицима од времена кнеза Лазара и косовских мученика, па све до времена Јасеновачих, Пребиловачких и Сурдуличких мученика. Од многих учитеља наш народ је веровао и верује највише речима Светога Саве, не само због благодатне науке коју је проповедао, већ много више због његовог подвижничког живота и жртве, којом је јасно показао да је просвећивање других једино могуће, ако прво просветимо себе Богом. Зато, описујући Светога Саву, Свети владика Николај Жички каже: “Најпре најбољи зидар самога себе, Сава је потом био најбољи зидар свога народа. Најтрудољубивији стваралац свога карактера, он је потом био најнеуморнији стваралац карактера свога народа. Најмарљивији сабиратељ духовне и моралне снаге у себи, он је потом био највештији изразитељ те снаге на широком платну народне историје.

Све је код Саве ишло у нормалном поретку: прво Бог па човек, прво човек па онда свет, прво просвећење себе, па онда просвећење других, прво садржај па онда израз, прво карактер па онда спољашња култура”.
Дакле, ако је светосавље темељ наше културе, нашег духовног и националног идентитета, онда је свакако задатак наше просвете да јеванђелским и светоотачким вредностима испуни све образовне установе, од предшколских, преко основних и средњих школа, па све до високообразовних установа и универзитета.

Обнова српског народа, који у наше дана доживљава најдубљу вредносну и идентитетску кризу, мора да као темељ новога почетка поново постави светосавље, односно Јеванђеље Христово, по речима самог светог оца нашег Саве из његове чувене беседе о правој вери: “Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву наду своју на Бога, држимо се пре свега праве вере Његове. Јер, као што рече Апостол, “темеља другога нико не може поставити осим онога којега постави” (1 Кор 3, 2) Дух Свети преко Апостола и богоносних Отаца, а то је права вера која је на светих седам васељенских сабора потврђена и проповедана”.

теолог Константин Јовановић

Објављено 27.1.2023.