Све што нисте знали о малим богињама – четвртии део

You are currently viewing Све што нисте знали о малим богињама – четвртии део

ДЕО ЧЕТВРТИ: ВАКЦИНИСАНИ : НЕВИНОСТ БЕЗ ЗАШТИТЕ

Медијска какофонија убеђује нас како је вакцинисан човек микробиолошко невинашце које штити „себе и заједницу“, а невакцинисан – фобични себичњак с којим не треба боравити у истој просторији. „Доказ“ за ове тврдње су појаве епидемија „давно искорењених болести“ које су вратили невакцинисани. Нажалост, ову непаметну тврдњу гебелсовски понављају не само новинари чији је то нечасан посао, већ и поједини пробрани „стручњаци“ који имају монопол на бављење овом темом. Верујем да многи од њих и не знају заправо о чему говоре, али свакако неће ништа изгубити ако заступају чопоративни став. Мањина ипак зна да њихова теза није истинита, а њихови мотиви изискују посебан текст.

Просечан малограђанин нема знања, већ некритички прихвата став „ауторитета“ који му се намеће. Његова интелектуална лењост и склоност да заузме став пре неголи се и информише о теми, савршена је за производњу пристанка „јавног мњења“ на репресивне мере у политици вакцинације, каквима се сада служи држава Србија и по којима је по злу позната широм света. Када би дотични малограђанин прочитао макар упутство за вакцину против малих богиња, видео би да ниједан произвођач не гарантује да нећете оболети од истих уколико се вакцинишете.1, 2

Дакле, вакцинисана особа итекако може да оболи, као што и невакцинисана не мора никада оболети, тако да је дискриминација на основу вакциналног статуса апстрактна и спекулативна категорија, јер ви кажњавате људе због нечега што није фактичко стање, већ претпоставка  обољевања у будућности, а то је, како смо видели, могуће да се догоди у обе групе људи.

Овај навод у упутству за лек није никакво „ограђивање фармацеутских кућа“ и теоретска могућност, већ редовна појава потврђена у пракси од открића вакцине до данас. Наука добро познаје и описује појаве попут примарног вакциналног неуспеха (када се одмах након вакцинације не произведу „заштитна антитела“) и секундарног вакциналног неуспеха (када ова антитела након одређеног времена ишчезну или се смање).

Тако Haralambieva закључује да се упркос постојању ефикасне вакцине, мале богиње враћају и у Европу и САД, чак и код особа вакцинисаних с две дозе. Она то објашњава генетичким факторима који доводе до варијације у стварању антитела и играју улогу у неуспеху вакцинације. 2–10% људи неће уопште развити одговарајући имунитет, што ће временом довести до акумулирања осетљиве популације и појаву епидемија.3

Ishiwada извештава о епидемијама малих богиња у Гани, упркос високом обухвату вакцинацијом, где је значајан број случајева имао блаже симптоме, тј. модификоване морбиле које се могу приписати ишчезавању вакциналног имунитета. Епидемије ових модификованих морбила дешавају се код старије деце због секундарног вакциналног неуспеха и важна су препрека комплетном искорењивању морбила широм света. Као „лек“ за ову „несавршеност“ вакцине, Ishiwada нуди вишеструке ревакцинације у будућности.4

Hirose у свом раду описује ово ишчезавање вакциналног имунитета, где се мале богиње јављају код особа 2, 5, 5, 7, 12 година након вакцинације, од којих је троје имало модификоване, а двоје типичне мале богиње.5  Cherry закључује да је неуспех вакцинације био узрок разбољевања 19 од 24 ученика школе у којој се догодила епидемија малих богиња, уз обухват од 89%.6

Испитујући епидемију у Сао Паулу, када је потврђено 20.186 случајева, закључено је да је највећи број случајева међу вакцинисанима последица тога што се није догодила сероконверзија након вакцинације. Процењено је да је у овој епидемији 3.000 случајева било узроковано примарним вакциналним неуспехом. Секундарни неуспех вакцинације је био чест  у епидемијама у Финској 1998/99, са стопом од 7–50%.7  Trier је серолошким анализама покушао да „измери“ трајање вакциналног имунитета за мале богиње, заушке и рубелу. Утврдио је да субклиничка инфекција није неуобичајена за све три болести, а да се имунитет на мале богиње заправо може сматрати континуумом који човека штити од различитих „степена болести“. Запитао се да ли се колективни имунитет уопште може постићи, уколико дивљи вирус може да се шири с особа које имају субклиничку инфекцију?8

Национално испитивање имунитета на мале богиње у популацији старијих од шест година у САД, проценило је да 15.000.000 људи нема довољно заштитних антитела! Како се у раду наводи, у превакциналној ери 99% људи је имало довољно заштитних антитела, док је након увођења вакцинације тај проценат почео да опада!9

Huiss у свом истраживању наводи  да се и у популацијама с 99% обухвата догађају епидемије, и то због примарног и секундарног неуспеха вакцинације. Такође, наводи да вирус може циркулисати и међу серопозитивном популацијом (која има присутна антитела за мале богиње). Закључује да је „разумно претпоставити“ да су ове особе кандидати за пренос вируса. Нема директног доказа да овакво преношење може довести до клиничких малих богиња код серонегативних (који немају антитела), али изоловани случајеви, без очигледног контакта сугеришу овај вид преноса.10

Сличне закључке извео је и Damien, тврдећи да серолошки докази упућују на то да вирус може циркулисати у потпуно „заштићеној“ популацији. Осетљивост на овакав тип субклиничког секундарног имуног одговора 5–8 пута је већа код вакцинисаних, него после природно прележане инфекције.11

Завршну реч оставићемо професору клинике „Мејо“, главном и одговорном уреднику једног од најугледнијих часописа у области вакцинације, „Вакцина“, Грегорију Поланду, који је све, само не антивакциналиста. Управо у овом часопису из 2012. године, професор Поланд наводи да и поред документоване две дозе вакцине против малих богиња, лабораторијска испитивања указују да 8,9% здраве вакцинисане деце нема довољно заштитних антитела, и поставља отворено питање да ли је актуелна вакцина (која се даје под претњом живота и смрти) довољно имуногена и делотворна да би довела до еискорењивања болести?12

А ја питам ревноснике „јавног здравља“ и поборнике профашистичких метода вакцинације, да ли ћете кажњавати вакцинисане који се разболе и/или пренесу вирус другоме и писати кривичне пријаве стручњацима који тврде да је бити вакцинисан исто што и бити имун?

 

Др Јована Стојковић

Извори:

1. https://www.alims.gov.rs/ciril/files/lekovi/smpc/515-01-2964-11-001.pdf

2. https://www.alims.gov.rs/ciril/files/lekovi/pil/515-01-06662-13-001.pdf

3. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5433429/pdf/nihms859705.pdf

4. https://onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.1046/j.1365-3156.2001.00768.x?sid=nlm%3Apubmed

5 .http://www.tandfonline.com/doi/full/10.3109/00365549709035882

6. https://www.jpeds.com/article/S0022-3476(72)80287-7/pdf

7. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC321355/pdf/0185.pdf

8 https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/1509566

9.http://www.medscape.com/Medscape/GeneralMedicine/journal/2001/v03.n01/mgm0129.hutc/mgm0129.hutc-01.html

10 .https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9328115

11.  https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9700638

12. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3905323/pdf/nihms547544.pdf