Press "Enter" to skip to content

Теофиле, одјб … с поштовањем

Осврт на текст Теофила Панчића
– Свесрпско уједињење око „нашег Нолета“: Вакциниши се, дечко –
објављен на сајту недељника „Време“ 06.01.2022.

Дајем себи за право да се као бивши новинар и поштовалац Новака Ђоковића укратко осврнем на текст новинара листа Време, Теофила Панчића, у вези са заточеништвом најбољег рекета света у аустралијском карантин-притвору због наводног непоштовања закона те далеке земље.

Потрудићу се да будем што је могуће конкретнија и кратка јер ипак празници су у току, ценим да никоме није до читања фељтонски надугачког разглабања. А и нема потребе.

Имам ту част да Теофила лично познајем. Своје прве новинарске кораке сам започела управо у недељнику Време давне 1997. године када сам у свом унезвереном бауљању ходницима уместо кроз врата ушетала у редакцију кроз терасу и у једном тесном собичку испуњеном дуванским димом затекла Теофила Панчића и покојног Уроша Комленовића. Као и сви надобудни жутокљунци који су се тек испилили са факултета и који суштински немају појма ни о чему, и ја сам у то лето 1997. веровала да сам богомдана за новинарски занат. Теофил ми је указао поверење и дао простора да се размашем у својим првим новинарским корацима. Памтим га као драгу особу, интелектуалца, врсног новинара. И после одласка из Времена сам наставила да с нескривеним жаром читам његове текстове који су, руку на срце, често знали да буду језички херметични и понекад, можда само на око, аутистично самодовољни и без жеље да заиста комуницирају са читаоцима. Живот ме је даље одвео пут дипломатије и превођења, али новинарство је наставило да се прикривено провлачи кроз све сегменте мог рада током наредних двадесет и кусур година. Све до 26.октобра прошле године када сам демонстративно испред РТС-а у Таковској, у присуству мале али одабране групице људи (који би се по Теофиловим мерилима могли назвати антиваксерима), исецкала у парампарчад своју новинарску легитимацију у знак протеста због ковид курванлука мање-више свих мејнстрим и тзв. „независних“ медија, а у које спада и Теофилова матична кућа.

Далеко од тога да ми је намера да се препуцавам са Теофилом. Одрастао је човек, има право на своје поимање света и да сходно томе, као слободни грађанин, дела и мисли. Као новинар међутим нема право, бар строго етички и стриктно теоретски гледано, да у обнародовању своје истине прозива друге због, цитирам, субјективних психолошких сметњи и иритантно детињасте склоности ка рекла-казала звиздаријама са интернета, а да се притом ни једном речју не упита зашто први рекет света не жели да се вакцинише и да ли је заиста све тако чињенично и научно потаман у том званичном ковид наративу.

Теофила то изгледа не интересује и у свом тексту он пре личи на промотера вакцина него на озбиљног новинара који би, чак и када се интимно не слаже са туђим ставом, био у обавези да колико-толико сагледа и испита резоне својих неистомишљеника. Ако ништа друго, оно бар пре него што се на њих обруши салвом увреда и омаловажавања.

Шта смо сазнали из Теофиловог текста?

Сазнали смо да се Теофил вакцинисао, да га није ништа болело и да му, богу хвала, ето ништа не фали – ни њему ни „знатној већини“ оних који читају његове редове. Сазнали смо такође да је Ћићевац једина могућа дестинација за имућније српске антиваксере док остатак медицински затуцане беде и сиротиње презире цео свет и сублимира Новакове успехе и богатство као једину могућу терапију за своје егзистенцијално-финансијске фрустрације. Тако му некако дође.

Шта, међутим, нисмо сазнали у овом Јеванђелу по Теофилу?

Нисмо сазнали које би то биле, макар и овлаш наведене, чињенице на које указују домаћи и светски признати стручњаци када упозоравају на опасност ковид вакцина и неоснованост проглашавања пандемије. Нисмо сазнали ни која је прећутана медицинска истина о никад изолованом вирусу ни како је могуће да неко попут „узорног“ Надала буде двоструко вакцинисан и позитиван на ковид за разлику од „назадног“ Ђоковића који је невакцинисан па ипак ковид негативан.

Нисмо сазнали из Теофиловог текста ни како је могуће да неко попут Кона, Лончара и осталих уцењених криминалних глава са подебелим кривичним досијеима због финансијских малверзација и медицинских непочинстава не труне иза решетака него као теледириговани телетабиси извршавају наређења наднационалних интересних структура које већ безмало две године тероришу цео свет. Од Теофила нисмо сазнали ни колике су дотације које се преко НУНС-а деле шаком и капом подобним медијима и новинарима у Србији за пласирање пожељног ковид наратива у складу са смерницама Светске здравствене организације.

Ето, надам се да сам Теофилу дала идеју за неки нови текст у којем ће свестрано и савесно, како већ доликује новинару његовог реномеа, обрадити горе наведене теме. Тек онда, и само онда, имаће право да Ђоковићу соли памет.

До тада – Теофиле, одјб … с поштовањем!

Јасмина Стојановић

Објављено 7.1.2022.