Годину дана траје параноја коју марионете у Србији спроводе по налогу својих господара. Против вируса који никада лабораторијски није изолован, нити аутопсијом утврђен као узрок смрти?! Егзистира виртуелно! Тренирају се „мере“ , прави му се сачекуша и устоличује дресура ?!
За разлику од „невидљивог“ који хара из потаје, у сатници и пиковима, стварни уништитељ разара у континуитету. Распродаје, расипа, отима. Градско земљиште, њиве, оранице, ваздух и читаве градове претвара у капитал приватних компанија. Пустоши село. Тргује без скрупула. Роба је све што има купца. Ресурсима, вредностима, здрављем, слободом и правима грађана.
Страх је најзаступљенији инструмент социјалног инжењеринга, полуга дресуре и послушности. Примењиван је током другог рата у лабораторијама и логорима нациста. У нормалним околностима јавља се као природна, урођена или стечена емоција. Код великог броја грађана данас, интензивно је присутан у виду егзистенцијалног страха. Али, није сваки реални страх оправдан и друштвено подобан. Право на изворни, егзистенцијални страх укинуто је декретом, агендом. У име вишег, политичког нарученог страха који се циљно производи и штимује.
Као и сваки рат, и овај против разума, има своје профитере. У државним службама нерад се шири као куга. Пред судовима, катастрима, секретаријатима годинама таворе предмети, од животне важности за обичног човека. И ранијих година статистика смртности у Србији превазилазила је динамику њиховог решавања. Сада се отворено заговара нерад! Ковид је опште место, закон над законима, Алајбегов заклон и капа!
Због „невидљивог“ непријатеља, ухапшен је живот. Народ је на наногици! Али „прави“ урушитељ не посустаје! Отимачине, сумњиве набавке, лова се исисава, држава задужује. Тзв. грађанска Србија га прозива због корупције, блиских веза са клановима, Потемкинових села и путева, породичног бизниса и превара. Вођа је „шибицар“, „ бесловесни лажов“! Ни реч му не верује! Али верује да тај који свесно, доследно и годинама патолошки лаже, сада изнебуха брине о здрављу нације. И не само што том „опсенару“ верује, већ га у целој фарси и свесрдно подржава. „Утамничити“, још жешће „закључати“, поручују из редова тзв. грађанске опозиције.
На форумима и мрежама Предраг Кон слови за др Менгела. Да зло буде веће, за преузимање ове титуле неколико је такмаца! Велике шансе у дисциплини бешчашћа, има извесни Радовановић др Зоран. Фасциниран количином утицаја и цифара, којом фармако мафија купује послушнике, још јаче би да закантачи Србију! Уопште, то је идеја за коју се залаже „уједињена струка“ грађанске провенијенције. Ваљда би, да трајно сиротињи навуку наногицу! По неким написима, то су они са два радна места, две плате у просеку, са бонусима, грантовима и плаћеним семинарима из фондова фармако индустрије?!
„Уједињена струка“ и институционално је започела битку.?! Није у питању борба против смртоносне загађености!? Нити за право на лечење хроничних болесника, којима се годину дана ускраћује приступ здравству и одлажу операције, због чега људи масовно умиру.?! Не бије се ни битка, да се истраже, обзнане и институционализују драстичне последице бомбардовања рецимо, с обзиром на алармантно обољевање од малигнитета у Србији?! А што би било логично да покрене „струка“ па и ова из грађанске опције. Истој не пада не памет да се побуни против ношења „маски“ , о чијим несумњиво опасним и несагледиво штетним последицама по здравље знају и ђаци у средњој школи.
Шири је спектар тема које би „уједињене“ могао да покрене и зебрине?! Али гле чуда, „струка“ се определила да заступа један наратив и агенду свирепог милијардера, који нити је стручњак, нити лекар… Само је власник фармацеутских компанија и фондова, преко којих фармако мафија убире послушност и оданост оних који су у систему јавног здравља Србије.
Тешко здрављу нације које се креира из провизија и фондова. И Србији са аутократском, одметнутом и разулареном влашћу, кротком опозицијом и поткупљеном струком.
Светлана Николић
