УКИДАЊЕ ЦЕНЗУСА – ОТИМАЊЕ ПРАВА ПОД ВЕЛОМ ЗАБЛУДЕ

You are currently viewing УКИДАЊЕ ЦЕНЗУСА – ОТИМАЊЕ ПРАВА ПОД ВЕЛОМ ЗАБЛУДЕ

Уставотворна власт припада Народној скупштини и бирачима, дакле уставотворна власт је подељена између њих. Уколико постоји цензус, ова подела би имала смисла, међутим уколико тог цензуса нема, поставља се питање који је то број грађана који је релевантан за одлучивање, али и за одобравање или неодобравање било чега из материје за коју се иначе до сада цензус тражио, а тражио се са разлогом.

Члан 203., 204. И 205. Устава Републике Србије прописују следеће:

ПРОМЕНА УСТАВА

Предлог за промену Устава и усвајање промене Устава
Члан 203.
Предлог за промену Устава може поднети најмање једна трећина од укупног броја народних посланика, председник Републике, Влада и најмање 150.000 бирача.
О промени Устава одлучује Народна скупштина.
Предлог за промену Устава усваја се двотрећинском већином од укупног броја народних посланика.
Ако не буде постигнута потребна већина, промени Устава по питањима садржаним у поднетом предлогу који није усвојен, не може се приступити у наредних годину дана.

Ако Народна скупштина усвоји предлог за промену Устава, приступа се изради, односно разматрању акта о промени Устава.
Народна скупштина усваја акт о промени Устава двотрећинском већином од укупног броја народних посланика и може одлучити да га и грађани потврде на републичком референдуму.

Народна скупштина је дужна да акт о промени Устава стави на републички референдум ради потврђивања, ако се промена Устава односи на преамбулу Устава, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену Устава.
Када се акт о промени Устава стави на потврђивање, грађани се на референдуму изјашњавају најкасније у року од 60 дана од дана усвајања акта о промени Устава. Промена Устава је усвојена ако је за промену на референдуму гласала већина изашлих бирача.
Акт о промени Устава који је потврђен на републичком референдуму ступа на снагу када га прогласи Народна скупштина.
Ако Народна скупштина не одлучи да акт о промени Устава стави на потврђивање, промена Устава је усвојена изгласавањем у Народној скупштини, а акт о промени Устава ступа на снагу када га прогласи Народна скупштина.

Забрана промене Устава
Члан 204.
Устав не може бити промењен за време ратног или ванредног стања.

Уставни закон
Члан 205.
За спровођење промене Устава доноси се уставни закон.
Уставни закон се доноси двотрећинском већином од укупног броја народних посланика.

Сви знате да је у поступку уставне ревизије, предвиђен и Уставни референдум. Референдум је обавезан уколико се предлог за ревизију Устава односи на:

Преамбулу Устава;
Људска и мањинска права и слободе;
Уређење власти;
Проглашавање ратног и ванредног стања;
Одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратом стању и
на промену поступка Устава Републике Србије.

Да се приметити, да Устав тачно наводи који делови устава се не могу мењати без сагласности грађана ИЗРАЖЕНЕ НА РЕФЕРЕНДУМУ.

Референдум се расписује након што је Народна скупштина усвојила акт о ревизији Устава. Устав прописује да се референдум мора одржати у року од 60 дана од дана усвајања акта о промени Устава. Изјашњавање грађана на референдуму има дејство потврђивања ревизије Устава. Ревизија Устава је потврђена и коначно усвојена ако се за акт о промени Устава изјасни више од половине броја бирача који су изашли на референдум.

Референдум омогућава непосредно суделовање грађана у доношењу одлуке и њихов непосредан утицај на њен садржај. Референдум може бити:

Саветодавни;
Обавезни;
Факултативни и
Претходни

По старим прописима, цензус је био неопходан да би се уопште сматрало, да је релевантан број бирача, (а тиме и воља бирача) о неком питању довољно подобан да се о том питању било каква одлука доноси или не доноси. Тај праг цензуса давао је колико – толико гаранције да ипак неће мали број људи дати одобрење за нешто са чиме се већина не слаже, а ми данас имамо већину која не верује и у тај систем нити у било какве конструкције „загарантованих права“, што ту већину води у изборну незаинтересованост, а то и у незаинтересованост у изласку на референдум. Данас имамо ситуацију да се тај цензус укида и да уопште није битно да ли је 10 бирача изразило своју вољу или није ни тих 10. Ово је врло опасан терен, јер се тиме фактички тај „праг“ губи, а тиме се губи и на релевантности и исправности воље грађана, који вуку и Уставотворну власт и сваку другу, јер власт припада грађанима.

То даље значи, да Народна скупштина може да сва питања која по Уставу мора да пита бираче, то и учини, али да, чак и онда када се о том питању изјасни 1 бирач, да се сматра да је тај и такав референдум регуларно „представио вољу бирача“.

Са овом власти и са оваквим системом свака права могу бити злоупотребљена, од људских права до територијалног интегритета наше Републике Србије.

Покрет Живим за Србију тражи од посланика да престану да се играју са људским правима и са вољом бирача. Ово и овакво укидање цензуса није у интересу грађана.

Адвокат Милина Дорић
Заменик председника Покрета Живим за Србију

Објављено 11.11.2021.