У свету опште пометње, поларизивања људи и уцењивања деце маскама, тестовима и вакцинацијом, неприметно нам је промакла једна од најважнијих полуга коју моћници обилато користе а то је – језик.
Наш срспки језик је језик који има невероватну лепезу речи и израза да опишу један исти појам. То је такође језик који је, за разлику од других језика, изворни тј повезан са природним исходиштем. Такво богатство је непроцењиво али нажалост, мало нас је свесно какав је то дар имати српски језик као матерњи. Стога можемо с правом да поставимо питање зашто се одричемо такве ризнице? Да ли постоји закон који нам то брани?? Откуд то да данас ‘ново-говор’ или ‘политички коректан’ језик у Србији нема алтернативу?
Конкретно, да ли постоје друге речи и изрази да опишу нпр. ‘родну равноправност’, ‘ЛГБТ’, ‘пол додељен на рођењу’ ‘неопредељени пол’ ‘полни идентитет’ и низ других? Сигурно да постоје. Зашто онда прихватати оно што се намеће а није у духу српског језика и културе? Ми не намећемо другим нацијама свој језик и културу и начин живота па немамо обавезу да мењамо свој језик и имитирамо њихове вредности – ми само можемо да будемо поносни што имамо сопствено богато културно наслеђе и славну традицију.
Ако на почетку нисмо били свесни колико је манипулација језиком утрла пут приклањању тзв ‘западним вредностима, сада видимо да је то прихватање белог за црно довело до сукцесивног укидања права на језик, слободу говора, кретања и на крају – права на одлуку о психофизичком здрављу нас и наше деце.
Толико професија је подбацило онда када је то било пресудно за опстанак нашег народа и нације а лингвисти су у самом врху. Они су требали да се осећају одговорни за писменост у школама а и уопште у јавном животу. Нажалост, склопили су пакт против свог сопственог народа и ‘помогли’ школама да падну на најниже могуће гране.
Катарина Драгославац
Филолог и члан Тима за образовање код куће у Покрету Живим за Србију
