Press "Enter" to skip to content

УСТАШКЕ КОВИД ПРОПУСНИЦЕ – КРАТКИ ИСТОРИЈСКИ ЕКСКУРС

Историја српског народа из НДХ (1941) се понавља на наше очи. Дословно и свуда. И тада је било оних који су на прве знаке усташких насртаја на слободу говорили (махом потоњи комунистички руководиоци) да „власт мора да се слуша по сваку цену, да она неће све да потамани, већ само неке, да треба предати оружје усташама како би се умилостивиле, то што су одвеле понеког предратног радикала или свештеника да се никад више не врате, ћути, проћи ће и то (њих је можда и требало ликвидирати много су таласали и уносили смутњу у хармонију), ми ни по коју цену не смемо да писнемо, нису све усташе лоше, има ту и наших комшија, па и рођака, кумова са којима смо јели пуру, мајка наша их дојила“. Тако су под овај наратив потпали сељаци из Дивосела (Пребиловаца, целе Баније, Славоније и слично) који су скоро сасвим потамањени у 1941. – после свештеника и грлатих Срба, одвели су трговце, па онда мушкарце, на крају жену и децу и старе.

Села попут Велике Попине и Пађена на пример (чије четничке слике доле видите) су другачије видела прве насртаје на слободу. То им је био сигнал да не пристану на кување жабе и да се одмах до зуба наоружају и сачекају наредне усташке кораке. По сведочењу мештанина и потом динарског четника Љубомира Ј. Новаковића, када су усташе дошле са првим наредним камионом у село да воде „непоћудне“ на пут без повратка, сељаци су већ запосели бусије са оружјем које су имали и изашао је један Србин из Попине пред пун камион побеснелих усташа са питањем – „Шта ви хоћете? Ако сте наумили да нас нешто лепо замолите може, а ако сте мислили да ћемо вам дати и једног јединог човека из села да га водите на клање или где већ то не може. Ако ја дигнем прст, моји сељани ће вас све поубијати из заседе у којој се већ налазите!“. У камиону је била једна Хрватица која је радила у том селу као учитељица и која је дошла са усташама да потказује Србе и даје потребне информације и локације. Међутим, изненађена српском бусијом она је почела да вришти у плачу и да јеца усташама – „Молим вас бежимо одавде, овај Новаковић се не шали, све ће вас побити!“. Збрисали су главом без обзира и тако у Попини није било геноцида.

И данас ако ковидусташе на челу са Брнабом, Коном, Шеклером, Радетом Панићем, Радовановићем и помисле да крену да насрћу на наша Богом дата тела са својим одвратним боцкетинама преко ковид пропусница, морамо поступити идентично Србима из Велике Попине и Пађена. Ако им у корену не сасечемо ту усташку идеју, не гину нам Јасеновац 2, јаме Пребиловаца, Козара и слично. Удар на кафеџије и ресторане је удар на све нас, тј. биће на све нас. Зато је Брнаба и рекао да за мале продавнице неће требати пропусница, јер се ту узима храна потребна за живот, а за кафић ће морати, јер наводно наши животи не зависе од кафића па ће ту да се иживљавају.

Е па неће! Као што су у НДХ одводили свештенике и Србенде у првом таласу, тако ће и сада кафеџије и газде ресторана, а онда је само питање времена када ће са својим ковидусташлуком да се појаве у нашем стану, малој продавници хране, цркви, башти…

Нажалост, ми немамо оружје као што су Срби Велике Попине и Пађена имали (што од старог хајдуковања што од италијанских трупа). Али, имамо своју крв да дамо ако је ковид психопате желе! Наша крв на њихова лица! Па нека тако умазани иду у своје тржне центре, кафиће и ресторане, довека ће им лица смрдети на нашу усирену крв. Али, нека знају – више нема никакве расправе са њима, ми по цену живота нећемо седети мирно док они уводе ковид пропуснице за кафиће и ресторане, то нека знају, има да у најмању руку направимо потпуне блокаде аутопутева, мостова и важних раскрцница. Дан и ноћ, сваки дан, док не подвију реп, баш као и Павелићеве усташе 1941. из Велике Попине. Или ми или ковидусташе, средине нема, нека знају!

И круцијално је да овај став до краја изложимо не само Брнаби, Кону, Кисићки, Радету Панићу и осталим психопатама са врха, већ и свим њиховим зомбираним пијунима из нашег сокака – било да се ради о рођаку, комшији, члану породице, било ком. Ако су се они вакцинисали то је њихова ствар, ми ћемо према њима бити исти као и раније, али ако и за секунд помисле да су ковид пропуснице добра ствар, е онда такви ма колико да су нам блиски постају непријатељи попут усташа и нека знају унапред да ћемо тако поступати према њима. Без трунке патетике и милости!

Како радили тако нам Бог помогао, само храбро и без Бога ни преко прага, браћо Срби!

Смрт ковид-усташлуку!

Марко Пејковић