Да ли људи који се рангирају на дневном нивоу могу да развију адекватно самопоштовање?
Модел социјалног бодовања у Кини има своју предисторију. Начин имплементације овог модела је ишао постепено. Оно што му претходи је електронско евидентирање ученика у школи, нешто попут “нашег” ЈОБ-а (јединственог образовног броја).
Кинески модел социјалног бодовања не оставља много могућности за избор. Сваки корак појединца се прати, надгледа, вреднује и кодира, затим се појединци рангирају да би им се у зависности од ранга нешто омогућило или ускратило. Човек се третира као машина коју је могуће програмирати.
Постоје назнаке да би тако нешто могло да заживи и код нас. У Србији сваким даном има све више камера, електронске евиденције са личним подацима сваког од нас се складиште у државним фајловима.
Закон о социјалној карти ступа на снагу у марту ове године.
Ми смо ти који не смемо да дозволимо да дође до потпуне дехуманизације.
Тамара Брадић, потпредседник Покрета Живим за Србију
Објављено 27.1.2022
