У једном од својих многобројних телевизијских наступа, одржаном у петак 17. децембра на Пинку, Александар Вучић поново је показао да је недостојан председничке функције, али и историјског тренутка у коме се Србија налази. Он је, по ко зна који пут играјући двоструку улогу жртве и спасиоца, обећавао народу куле и градове, нападао функционере које је сам поставио, и давао значај маргиналним прозападним „опозиционарима“.
По опробаном рецепту, Вучић је изигравао учитеља водитељу, али и грађанима, покушавајући да таблама, табелама, графиконима, бројкама и показивачима прикрије чињеницу да је сам одговоран за колапс енергетског система, али и да гомилом других тема маргинализује најважнију – референдум о променама Устава, заказан за 16. јануар.
Председник СНС обећао је да ће Милорад Грчић, незаконити вршилац дужности директора Електропривреде Србије, дати оставку, признајући његову, али не и сопствену одговорност у урушавању овог животно и стратешки важног јавног предузећа, будући да је Грчић био његов избор.
Међутим, још је занимљивије то што Вучић није тражио оставку од потпредседнице Владе Србије и министарке енергетике и рударства Зоране Михајловић, иако је медији под његовом контролом стално прозивају и нападају.
То, међутим, само говори о томе да је та врста „критике“ резервисана само за гласаче СНС који још увек мисле да им је председник патриота, да се он заиста пита о битним стварима и да ће се решити у народу непопуларне министарке.
Чињеница је, међутим, да је Зорана Михајловић у СНС дошла као глобалистички кадар, који је занат пекао уз Мирољуба Лабуса и друге представнике банкарског корпоратизма, те је јасно да ће дотична политички и енергетски надживети Грчића.
Медији су писали о сукобу Грчића (а заправо Вучић који се иза њега крије) и његове ресорне министарке, а сада је већ јасно да је победу однела чланица Трилатералне комисије, која је, као и председница владе Ана Брнабић, директни играч глобалиста у врху наше власти.
Имајући то у виду, а поготово у тренутку када је Европска унија отворила са Србијом и поглавље које се тиче наводно заштите животне средине, а у ствари тзв. Зелене агенде, Покрет Живим за Србију изражава забринутост да следи даље урушавање нашег електроенергетског система, које би на крају могло да доведе до његове приватизације.
Јер, неспорна неспособност и некомпетентност још увек актуелног руководиоца ЕПС, као и његовог евентуалног наследника, може да послужи као изговор да овај систем у државном власништву није функционалан, што је разрађена шема глобалиста за отимање ресурса суверених држава.
Та сувереност управо треба, по налогу ЕУ и западних сила, да нам буде одузета на референдуму 16. јануара, чему морамо рећи одлучно НЕ. Ако се изборимо за своју сувереност, нећемо више имати ни марионетског председника који нас убеђује да живимо у златном добу, хвали се путевима, пругама, храмовима и мостовима направљеним од наших пара, а поготово растом плата, од којих све мање тога можемо да купимо.
То што је председник рекао да би НЕ на референдуму отежало наш пут ка ЕУ, управо је показатељ да треба да одбијемо да нам судије и тужиоци чија удружења спонзоришу Сорош и слични „филантропи“ бирају сами себе. Покрет Живим за Србију сматра да наша држава нема никакав интерес да иде у глобалистичку творевину каква је ЕУ, па ето нам добре прилике да се од ње удаљимо.
Да бисмо напредовали и у економском и у сваком другом смислу, не смемо ни поклонити ни продати нашу сувереност. Управо зато је Покрет Живим за Србију, заједно са другим родољубивим политичким опцијама, потписао Декларацију суверениста, а први испит који ћемо заједно положити биће 16. јануара.
Рецимо НЕ уставним променама, а тиме и свим непристојним понудама глобалиста, али и Вучићевим лажним обећањима.
Инфо служба Покрета
Живим за Србију
Објављено 18.12.2021.
