Замагљена реалност

You are currently viewing Замагљена реалност

Страх је природна емоција. Служи да нас заштити када се налазимо у реалној опасности. Међутим, оно чему смо ми изложени је директно повезано са медијским “испирањем мозга”. Са индоктринацијом како би се људи довели у стање нервне исцрпљености и на тај начин смањио капацитет за критичко промишљање, уколико је тог капацитета код појединаца уопште и било.

Дакле, народ је индоктриниран, а то се постиже изузетно лако уколико се достигнућа психологије користе на један злонамеран начин.

Још је Павлов доказао у експериментима на оним мученим животињама да ако се на мозак врши таква серија стимулуса која прелази границу његове нормалне подношљивости, успоставља се стање инхибиције мозга. Ранији успостављени рефлекси се поништавају а раније условљени позитивни одговори постају негативни и обрнуто.
Нешто врло слично се може постићи и код човека. На прететане или сувише честе стимулусе (каквим су људи свакодневно изложени услед агресивне медијске кампање) извесне индивидуе реагију променом понашања, док друге постају све више сугестибилне. Уколико се намерно ствара продужено стање нервне напетости доћи ће до нервне исцрпљености и привременог помућења смисла за критичко процењивање реалних збивања и повећање сугестибилности.

Још је Фром писао да је наш морални проблем човекова равнодушност према самом себи. Уместо ПРИРОДНЕ РАДОЗНАЛОСТИ пред нама су равнодушни и уморни људи! Све је мање људи који су спремни за одрицање и жртву. Конформизам, агресивни анархизам или ропски потчињени мазохизам, свеједно је како им се зове идол – машина, држава, колектив или неки диктатор, човек који расте у сенци ових идола остаје анонимни робот јер нема чега да се одрекне јер ништа није ни стекао.

Тамара Брадић,
психолог и потпредседник Покрета Живим за Србију.