Зашто сам против обавезног тестирања деце?

You are currently viewing Зашто сам против обавезног тестирања деце?

Сваки полазак или повратак деце у школу бива додатно трауматизован „обећањима“ да ће се деца обавезно тестирати на корона вирус. То тестирање подразумева излагање ЗДРАВЕ деце дијагностичкој процедури, која је, као што ћемо видети минимално, али ипак инвазивна и може довести до нежељених дејстава која некада захтевају и третман у болници.

С обзиром на то да пре ове општенародне хистерије никада није спровођено овакво масовно тестирање људи, мало се знало и о нежељеним ефектима ове интервенције. У наредним редовима ћу цитирати само неке проблеме који су описани у литератури.

 Рад из октобра 2020. наводи да компликације повезане са тестирањем на коронавирус нису добро описане. Аутори су представили случај цурења цереброспиналне течности након тестирања и претпостављају да је инвазивни тест довео до повреде енцефалокеле коју је пацијент већ имао. У дискусији наводе да је потребно добро обучити особље које ради тестове, али да и упркос томе компликације могу да се догоде због комплексне анатомије тог предела.   https://jamanetwork.com/journals/jamaotolaryngology/fullarticle/2771362

У Америчком журналу оториноларингологије, у писму уреднику, поставило се питање да ли је назофарингеални брис за детекцију коронавируса безбедна процедура. У њему се наводи да таква врста тестирања захтева увођење страног тела у деликатну ареу, што може довести до повреде пацијента. Наводи се праћење 4876 начињених тестова, од који су три пацијента имала средње јако крварење које је захтевало интервенцију, док је троје пацијената завршило са сломљеним делом штапића за тестирање у носу, од којих је код двоје морао да интервенише оториноларинголог. Једна особа је развила септални апцес,а друга је имала озбиљно крварење из предње етмоидалне артерије, које је захтевало хируршку каутеризацију. Упозорава се да је слузница носа осетљива, фрагилна и склона крварењу чак и при најмањој трауми, нарочито током зимског периода и периода поленских алергија. На крају писма се препоручују алтернативне процедуре тестирања (путем пљувачке), када год је могуће.

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33125901/

Немачки научници су такође упозорили на нежељена дејства на која су наилазили. Они извештавају о два случаја када је део тестног штапића остао у носу. Код једног пацијента је извађен назалном ендоскопијом, а код другог уопште није био видљив. Трећа особа је добила дислокацију темпоромандибуларног зглоба и одведена је у болницу због репозиције. Према њиховим подацима, 0,026% тестираних је имало ове компликације, али с обзиром да се тестирање врши масовно ( у том тренутку 5100 000 дневно, или 1326 описаних компликација дневно), аутори позивају на опрез, јер се тестирања врше првенствено на здравим особама са врло малом вероватноћом за инфекцију.

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33303542/

У Европском журналу неурологије описан је случај пацијенткиње која је добила менингитис након што је дошло до цурења цереброспиналне течности , након тестирања на корона вирус. У закључку се поручује да употреба минимално инвазивног теста као што је ПЦР, није изузета од ризика.

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33480112/

У Британском медицинском журналу у мају 2021., представљена је студија случаја о пацијенту који је добио пресептални целулитис и инфраокуларни апсцес као компликацију „рутинског“ тестирања против корона вируса. Аутори наводе да многи здравствени радници укључени у превенцију Ковида 19, нису свесни потенцијалних ризика ове интервенције.

https://casereports.bmj.com/content/14/5/e241963

Још један приказ случаја указао је на појаву асистолије, застоја у раду срца, током узимања назофарингеалног бриса. Пацијент је био ковид позитиван, без претходних срчаних обољења. Срчани ритам се вратио након масаже срца. Сматра се да се овај инцидент догодио због претераног вагусног одговора на интраназалну стимулацију, познатији као тригеминокардијални рефлекс, као и да је ковид могао да га потенцира.

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8253460/

Италијански истраживачи су описали случај пролазне амнезије код жене сат времена након узимања бриса. Снимак магнетном резонанцом указао је на промену у хипокампусу. Аутори верују да је тестирање било тригер за амнезију и то преко три претпостављена механизма. У закључку аутори „невољно парафразирају сензационалистичке новине“ и сугеришу да назофарингеални брис може „пробити мозак“, у смислу поремећаја хипокампуса који може дати краткотрајну амнезију.

https://bmcneurol.biomedcentral.com/articles/10.1186/s12883-021-02295-5

Ако узмемо да је проценат оваквих догађаја и 0,026%, иако аутори сматрају да је та процена нижа од реалне, према министру Ружићу радило би се  1,6 милиона тестова недељно, добили бисмо известан број (416) повреда здраве деце на недељном нивоу. Према најновијем истраживању професора епидемиолога Јоанидиса са Стенфорда, проценат деце до 19 година која умру а заражена су ковидом је 0,0027%  , схватамо да је статистички већа шанса да буду повређена тестирањем неколико пута недељно током целе школске године.

https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2021.07.08.21260210v1

https://www.kurir.rs/amp/3767985/ministar-prosvete-najavio-testiranje-djaka-dva-puta-nedeljno

Све и да се не осврнемо на ову статистику, узимање назофарингеалног бриса јесте инвазивна метода и атак на телесни интегритет, те по Уставу Србије, наша деца не смеју бити натерана нити условљена њиме. На питање ко би био одговоран уколико до повреде дође, у оваквој држави нема смисла ни  тражити одговор.

Према Породичном закону, родитељи имају право и обавезу да брину о здрављу своје деце и заступају њихове најбоље интересе.

То значи да родитељи који желе да тестирају своју децу, то могу по својој савести и праву и да учине.

Уплитање „државе“ у тела туђе деце противно вољи деце и родитеља,  да ли штапићем за тестирање или вакцином, родитељи не треба да дозволе.

др Јована Стојковић,
председник Покрета Живим за Србију

 
Објављено 15.11.2021.