Зашто тужилаштво никада неће доказати било какву кривицу или одговорност др Јоване Стојковић и Тамаре Брадић?

You are currently viewing Зашто тужилаштво никада неће доказати било какву кривицу или одговорност др Јоване Стојковић и Тамаре Брадић?

Сви сте упознати са накарадним монструозним прогоном који се спроводи над др Јованом Стојковић и Тамаром Брадић. Дана 01.04.2021. године, полиција из СБОПOК – а је без вaљаног правног основа упала у њихове станове и тиме показала свирепу намеру ове власти да се на најбруталнији начин обрачунава са јединим истинским и правим борцима за основна људска права, али и борцима за неповредивост телесног интегритета као и неповредивост територијалног интегритета ове наше напаћене државе. Управо је то и разлог те бруталности.

Могла би се књига написати о томе шта је узрок тога што је и власт и патрљци исте те власти нападају кроз њихове медије, јер јасно је да су и РТС, али и сва остала окупаторска гласила певала исту песму „антиваксере треба у затвор“. И пре тога почело је разапињање др Јоване Стојковић, претили су јој, и прете јој и сада, пратили су њу и њену породицу у раним јутарњим часовима док су она и њен супруг водили дете у вртић, по интернету су писали како ће је разапети, али ето, нико није стао у њену заштиту. Ниједан женски центар, ниједан квази заштитник људских права или права жена, ниједан политичар, ниједан лидер било које политичке партије или покрета није о том насиљу над др Јованом проговорио.

Уместо да добије полицијску заштиту и заштиту од ове државе, као жена, као мајка, као лекар специјалиста која износи истину, она је добила упад у стан и спаваћу собу, дечију собу, и доживотну трауму коју ће њена деца носити онако како само она то знају.

Све нас је затекла вест тог гадног јутра 01.04.2021. године, неверица рођена у жељи и утиску да је све то само ружан сан и да ћемо се ускоро пробудити, али не, то је ипак била реалност наша сурова а за Јованину и Тамарину децу преболна, јер за њих није битно то што ћемо доказати истину и то што ћемо показати како тужилаштво лако срља о сопствено незнање. Није им то битно јер сећање на јутро 01.04.2021. је толико упечатљиво да ће заувек оставити неизбрисиве ожиљке у њиховом сећању. И док смо код овог најзначајнијег сегмента ове приче, њене породице и деце, свако од нас треба да се добро размисли, да ли би пристао на то да се бори 7 година за неки општи интерес свих родитеља и све деце, без свог личног интереса и без било каквих бенефита, а са гомилом негативних дешавања од претње одузимања лиценце уз хапшење и траумирање деце, до претње одузимањем посла и живота?

Да ли би ико пристао да ради то што др Јована ради, да брани опште интересе свих нас, све деце, и да тако брутално страда и она и њена породица?

Да ли би ви радили било шта што би натерало сузе на очи ваше деце?

Да ли би били хапшени пред децом зарад било којих општих интереса свих нас?

Да ли би остајали без посла и ризиковали 22 године учења, зарад општих циљева и зарад друге деце, туђе деце?

Да ли би било шта жртвовали зарад других?

Да ли би ишли на посао да вам неко прети да ће вам на том послу пререзати гркљан?

Знам да не бисте, а знате и ви.

Сви ћете рећи: „мени је моја породица најважнија и моја деца“. Онда знате колико др Јована воли сву другу децу и колико је искрена у овој борби када је жртвовала све своје зарад све остале деце. Та љубав и та истрајност препозната је и код власти и код квази контролисане опозиције и зато су она и Тамара Брадић хапшене, зато се прогоне, јер је сасвим јасно да такве жене нико и ништа не може да спречи да тако снажно бране права деце и људи, свуда, па и у парламенту који одавно није народни. Власт, али и западни диригенти који држе у шаци контролисану опозицију, знају да са таквим карактерима нема преговора ни договара нема компромиса и нема подмићивања. Зато им сметају две остварене жене, борци, зато им смета Покрет Живим за Србију, који и по називу иритира сваког издајника, а по политичком програму изазива нагон за вечитим прогањањем, јер западне газде су им тако наредиле.

Са др Јованом Стојковић нема дилова ни преговора ни договора, као неко ко је добро познаје ово ћу вечно тврдити и спремна са да са било чим ово гарантујем. Жена која је све своје ставила на тацну и све ризиковала и жртвовала спокојство и мир зарад ове теме о којој нико није смео да писне, жена каја је жртвовала и посао и лиценцу и 22 године школе зарад општих циљева, никада неће пристати ни на какве компромисе, јер људска права су неприкосновена, баш као и њен карактер.

Овај карактер опипао је и упознао и народни непријатељ, те је одлучио да било како, али охоло, њу маргинализује а пре тога да је добро сатанизује и уништи. Како се то ради? Тако што је ова власт наредила својим послушницима да је приведу, ухапсе, а пошто нису имали како ни зашто, требало је нешто измислити. Требало је ући – провалити у стан, а да то буде „легално“, требало је узети њене ствари, а да то не буде крађа. Иако ништа није било законски, ипак су смислили план.

Нису знали како да им упадну у стан, па су смислили неко кривично дело из члана 343. КЗ, које је иначе тешко и починити, а још је теже и доказати.

Да би постојало кривично дело изазивање панике и нереда, лице које га чини мора проносити или износити лажну вест или тврдњу и да то чини са умишљајем и то тако што зна да је то лажна вест, или тврдња и да поседује жељу и намеру и умишљај да на тај начин изазове панику и неред, или теже нарушавање јавног реда, или мира или осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних органа, или организација које врше јавна овлашћења. Али ни то није довољно да би ово кривично дело постојало, неопходно је да се паника и неред реализују, дакле да имамо оштећена лица, која су због те лажне вести или лажне тврдње дошла у стање панике, или која су због те лажне вести или тврдње кренула да нарушавају јавни ред или мир и теже га нарушили.

Јавни ред и мир јесте усклађено стање међусобних односа грађана настало њиховим понашањем на јавном месту и деловањем органа и организација у јавном животу ради обезбеђења једнаких услова за остваривање људских и мањинских права и слобода грађана зајемчених Уставом. Последица изазивања панике је стварање код грађана осећања незадовољства, револта, неодобравања према појединим или свим одлукама или мерама државних органа или организација које врше јавна овлашћења. Код овог дела је неопходно да се теже наруши јавни ред и мир, а то је изазивање поремећаја у нормалном одвијању друштвеног или привредног живота , у одвијању саобраћаја или вршењу комуналних делатности. битно је да се ради о тежем нарушавању и ремећењу јавног реда и мира у већем обиму.

Осујећење спровођења одлука или мера дешава се онда када те одлуке или мере уопште не могу извршити. Значајније ометање спровођења одлука или мера дешава се онда када се оне тешко извршавају.

Кривични законик захтева да је учинилац овог кривичног дела знао да проноси и износи лажну вест или лажну тврдњу.

Др Јована Стојковић и Тамара Брадић износиле су истину, чињенице које су већ објавили неки портали, и имамо апсолутно све доказе да су људи након примања вакцине имали нежељена дејства, па и то да су доживела смрт. др Јована Стојковић и Тамара Брадић су писале да је та смрт настала „након примљене дозе вакцине“ и никада нису писале да је неко преминуо од вакцине. о овоме имамо доказе како писмене тако и усмене.

Рећи да је неко преминуо након вакцинације је сасвим исправно и легитимно и тачно рећи, то је као када кажете да је неко преминуо након доручка, ручка или вечере. На тај начин ви нисте рекли да је неко преминуо од доручка, ручка или вечере већ након. Тек се обдукцијом може утврдити од чега је заиста лице преминуло, али и када се утврди узрок, остаје непобитна чињеница и истина да је лице умрло након нечега, након вакцинације . није пре вакцинације преминуло, већ после вакцинације, и то је истина.

Што се тиче самог изазивања панике и нереда, које се није догодило, треба напоменути да је и овде неопходно да се неколико кључних ствари синтетишу у бићу кривичног дела. Пре свега, да би било ко кренуо да због нечијег кривичног дела услед панике врши нереде по Републици Србији, неопходно је да је чуо лажну вест (а лажних вести у речима Тамаре и Јоване није било) и да је у ту лаж толико поверовао, те да је услед тога кренуо по држави Србији да теже нарушава јавни ред и мир, или да је услед лажне вести (која мора бити лажна и о томе да је лажна починилац мора знати као што мора поседовати психилошки однос према делу, а то је жеља да се створи хаос односно да осујети извршење неких мера) осујетио извршење неких мера државних органа. Ана Брнабић и Александар Вучић су рекли да су изузетно задовољни са одзивом за вакцинацију у том периоду, а све и да нису задовољни, вакцинација је препорука, тако да не можемо говорити о осујећивању државних мера јер нити је мера обавезна (препорука је и необавезна је) нити је вакцинација осујећена, јер како кажу Ана и Александар, изузетно су задовољни са одзивом за вакцинацију грађана и то баш у периоду када су др Јована Стојковић и Тамара Брадић хапшене.

Да би било ко доживео панику и из те панике кренуо да прави нереде по држави Србији, морао је пре свега да чује (лаж) и да због те лажи у ту лаж поверује и да само из тог разлога крене да паничи и теже нарушава јавни ред и мир. Наравно није довољно да то буде „неко“, то мора да буде скуп људи, довољно велики број да би то дело имало ове квалификације.

Ти људи који „доживе панику“, па из „панике“ крену да теже нарушавају јавни ред и мир морају пре свега ВИШЕ веровати другима а не себи, а ако важи претпоставка да свако поседује пословну способност и да је пословно способан, сем ако је лишен те способности из било којих разлога, онда није ни разумно ни животно логично да било ко више верује неком на друштвеној мрежи неко самом себи, али и целом кризном штабу и целој Вади Републике Србије која је данима препоручивала вакцинацију и истицала како су вакцине безбедне.

Напомињем и то да др Јована Стојковић као ни Тамара Брадић нису имале приступ медијима, те да све и да су износиле лаж (а нису), нису имале простора да то стигне до великог број људи. Не заборавите да су многи тих дана и пре тога и после тога имали и простора и позива и гостовања на телевизијама да причају о вакцинама, где су истицали да вакцине могу имати нежељена дејства, али наравно нису били привођени, (ово напомињем не зато што желим да неко буде хапшен већ правим поређење- како то да су њих две биле ухапшене, а они који су данима на телевизији базали, базају и сада, говорећи како су „вакцине опасне“ и јавно позивају људе да се не вакцинишу. Такве власт чува, др Јовану Стојковић и Тамару Брадић ова власт хапси.

Да ствар буде суровија, сви смо сведоци да нису само њих две говориле о вакцинама, ту сам и ја, ту су многи од нас, али ту су и они коју су имали сву медијску пажњу и који су данима ишли по телевизијским емисијама – њих власт не дира, њих власт промовише, уз неки добар дил, сигурно.

Да је истина – истина, и да је нико и ништа не може побити, говори у прилог и гомила писма здравственим радницима где јасно и недвосмислено сам произвођач пише да вакцина може изазвати нежељено дејство, од појаве тромбоцитопеније и упале срчаног мишића па до смрти, да! то произвођач сам пише.

Непобитна чињеница је и то да има људи који су након примљене вакцине или ревакцине добили корону, завршили на респиратору и преминули, дакле опет понављам након, након, након дозе вакцине, нису преминули пре вакцинације, него су преминули после вакцинације.

Од чега су преминули, једино се обдукцијом може јасно утврдити, ако се буде радила обдукција, а ако се не буде радила обдукција, ни лончар, ни тужилаштво, ни Вучић ,ни Брнабић неће моћи да тврде од чега је лице преминуло. Ми ћемо и даље истицати истину да се смрт десила након вакцинације, што је непобитно.

На крају и сами промотери вакцинације истичу да је било случајева да се вакцинисани заразе.

Истина се не може сакрити, ми имамо задатак да обелоданимо све чињенице које су засивиле нас и наша права на живот и здравље, али и права наше деце, Ова битка за истину није битка коју ћемо водити због 2020. године или 2021. године, ово је битка која се мора добити и која се води због свих дешавања још од 2016. године, када су сви ћутали о овом проблему док је само др Јована Стојковић говорила, и страдала, ово је битка и за истину и за права све деце која се већ деценијама шиканирају и од којих се тражи жртвовање зарад колективног имунитета, а за узврат не добијају ништа. Када доживе нежељено дејство исти тај систем окреће главу од њих и њихових родитеља уз мантру: „није то до вакцина, вакцине су спасиле свет“ – е није баш тако, неке су уништиле, порушиле и угробариле. И то је истина, и то је произвођач написао на упутству, имате на АЛИМСУ, и они ће сведочити на суду. Сви ће бити позвани да певају!

Ми ћемо доказати истину и невиност две храбре жене, а народу ћемо доказати да је др Јована Стојковић била одувек на исправном путу, на путу на ком нико од квазиполитичара није хтео да јој пружи подршку, ни њој, ни родитељима, иако су исти ти квази новокомпоновани врло спремни сада да се намећу као „једини релевантни“ – па нису ни релевантни, а још мање су једини, јер су управо они одговорни за ово данас.

Они су саучесници у стварању овог проблема, они су одговорни јер су седели у парламенту, примали новац да раде у име народа, а нису хтели родитељима да помогну, њих није било брига за Закон о заштити становништва од заразних болести који прописује да се обавезна вакцинација не може одбити, није их било брига, и тако су се и понашали, сетили су се овог проблема када им је зафалило промоције, политичких поена и када се игла приближила њима. Лицемерно зар не?

Нису Срби ни глупи ни луди, препознају Срби подвале. Чувајмо се издајника.

Тужилаштво, тужно, никада нећеш доказати оно што су ти други задали као „домаћу задаћу“, а и како би, када тужилаштво није чак ни кривичну пријаву написало, већ се та „малоумна задаћа“ брзински шутнула у руке СБПОК – а, као врућ кромпир, који ником није добро дошао у руке. Та кривична пријава се штуро набадала на тастатури у СБПОК – у. Не може се против истине, не може се ни против чињеница, цео сајт АЛИМС – а је препун доказа у корист др Јоване Стојковић и Тамаре Брадић. Када кренемо да претресамо по Министарству здравља, по Батуту, по министрима, свакакве информације ће доћи до грађана, заправо ми ћемо њих саслушавати, а моје брањене нико неће дирати.

Превише је било циркуса, сада ми ступамо на сцену. Имамо мисију да обелоданимо све, на тај начин ћемо и позицији, али и квази новокомпонованој контролисаној опозицији доказати да се једина др Јована Стојковић од 2016. године борила за одговорну здравствену политику, док су други окретали главу или је прогањали, или је хапсили. Вакцинација мора бити необавезна, Уставна прва се морају поштовати, људска права су урођена и неотуђива.

Дали сте нам прилику да докажемо све оно што се дешава у Србији већ више од деценију, хтели сте то, добићете то.

До победе!

Адвокат Милина Дорић,
заменик председника Покрета Живим за Србију

Објављено 7.11.2021.