Press "Enter" to skip to content

Гласање је дужност

Има ли бољег аргумента да се изађе на гласање од позива неспособног, млитавог, бескрвног и безидејног СЗС да се избори бојкотују?

Свакако!

Понудићу вам аргументе зашто је излазак на сваке изборе наша обавеза, дужност и ствар достојанства.

ИЗБОРНИ УСЛОВИ

Изборни услови су заиста лоши, катастрофални. Режим држи под контролом све медије, притисци и уцене достижу неслућен, до данас невиђен, ниво. У старту је било јасно да се режим неће одрећи медија јер је то главни стуб њихове владавине. Одрицање од медија би Вучићев режим срушило за 5 дана, без да опозиција било шта уради. Владајућу дружину разарају унутрашњи сукоби, знане и (јавно) незнане афере, кланови, лоповлук, бахатост, незајажљивост и сл.

Процена да ће попустити и отворити медије је била катастрофална.

Наивно је очекивати да ће изборни услови сами од себе бити бољи као и да ће владајућа олигархија нешто учинити по том питању.

Изборне услове поставља онај ко влада. Самим тим, да би се нешто мењало, мора се доћи у позицију која то омогућава.

Ако ставимо по страни улицу и револуцију као две потпуно нереалне (а и лоше) опције, једино решење је излазак на изборе, борба из дана у дан…па кад се деси.

ЛЕГИТИМИТЕТ ИЗБОРА НА УНУТРАШЊЕМ ПЛАНУ

По закону, не постоји обавеза да се изађе на гласање, па самим тим излазност није репер ни легалитета ни легитимитета. Да ли ће неко у својим „политичким гимнастикама“ лицитирати о процентима је друго питање. Напокон, најбољи доказ за наведено јесте одустајање бојкоташке опозиције да измере успех својих активности. Иако су у почетку лицитирали процентима, схватили су да би, врло очигледан и у старту известан, неуспех могао значити и крај њихових политичких каријера па је то одустајање, од благородног правила да свака активност има мерљив резултат, врло логично.

На изборима се сви изјашњавамо, једина разлика је у следећем:

– онај ко узме свој листић, заокружи број и листић убаци у кутију је одлучио да се сам изјасни

– онај ко одлучи да, из било ког разлога, не оде на биралиште, одлучио је да избор препусти онима који ће тај дан отићи на биралишта.

Сходно томе, ако СНС на предстојећим изборима освоји 55% гласова од изашлих, то практично значи да је онај који није лично гласао управо 55% свог гласа дао СНС-у.

Сходно свему наведеном, избори су увек и легални и легитимни, сви уписани су се изјаснили, свако на свој начин.

Нема уздржаних нити апстинената.

ЛЕГИТИМИТЕТ НА СПОЉНОМ ПЛАНУ

Колико год ми било мрско да спољни фактор мешам у наше унутрашње ствари, морам се осврнути и на тај део, више као одговор на „аргументе“ везане за одсуство легитимитета на спољном плану.

Странци имају само и искључиво сопствене интересе и то је једини критеријум на основу ког се они постављају на све ствари, па и на питање легитимитета избора у некој земљи.

Чак и кад су избори проблематични у домену легалности а резултат прати њихове интересе, они ће стати на страну безакоња.

Најбољи пример је Македонија. Признавање резултата референдума, иако је излазност била испод законског минимума, странцима није био проблем. Дакле, спремни су подржати и кршење закона ако им је у интересу а камоли зажмурити на флиудне, начелне и описне оцене везане за легитимитет изборног процеса.

Вучићев режим, још увек, има потпуну подршку аглосаксонског фактора и они неће легитимитет избора довести у питање.

Кад се коњуктура промени и кад западњаци пусте Вучића низ воду, свакако да ће се „сетити“ приче о легитимитету али не због нас већ због себе, тада ће им та прича бити поштапалица у акцији замене режима а у свом најбољем интересу. Ту интереса Срба и Србије нема нигде.

Позиви дела опозиционих лидерчића да странци уређују наше односе је врхунац слабости, безидејности, незрелости…усудићу се да кажем и националне издаје.

Знам, странци позивају да се на изборе изађе. Закључићете да њима излазак странака на изборе треба?

Тачно.

Но промиче вам једна „ситница“  – које странке и појединце позивају да изађу на изборе, с киме амбасадори ручавају по кафанама и сл.

Не позивају националне странке ни гласаче!

Суштина је у томе да им је неопходно да њихови фаворити уђу у НСРС, па макар са по једним послаником, да имају основ да сутра зидају алтернативу Вучићу, ако исти скрене мимо пута који су му зацртали и обећања која им је дао.

ЛЕГИТИМИТЕТ ПАРЛАМЕНТА

О легитимитету избора се не може говорити.

Једино о чему се, евентуално, може говорити је легитимитет парламента. Свакако не у домену сазива, као резултата избора колико у ситуацији кад би значајан број посланика вратио мандат а места не би била попуњена новим именима.

За ту врсту акције је било неопходно изаћи на изборе а потом повлачењем посланика, евентуално, довести легитимност парламента у питање.

„СЗС Кисинџерима“ то можда и јесте пало на памет али захтева рад, памет, смисао, акцију…све што они не желе.

Или намерно нису желели?

Имају неки договор за који ми не знамо?

БОЈКОТ

Већ скоро две године пишем о теми бојкота, уз сав труд не могу пронаћи ни један смислен разлог за бојкот, поготово проглашен годину дана пре избора…

Нећу се понављати.

Но, једну додатну ствар морамо демистификовати и показати зашто се ја као појединац не видим у њиховом бојкоту.

Позвати на бојкот открива лични мотив тих странака и појединаца. Јер ако загребете испод површине, разлог за бојкот је само и искључиво везан за медије и њихову присутност на истим. Самим тим, позив на бојкот је позив на борбу да се њима обезбеде предуслови да евентуално некад дођу на власт.

Има ли ту Србије и Срба, наших националних интереса?

Нема.

За разлику од трагикомичне бојкоташке опозиције, која се бори само за фотеље, своју неспособност покрива тупавом идејом бојкота и троши нам драгоцено време, ми морамо преузети борбу у своје руке.

Сви ми којима је Србија у срцу, који раздвајамо појмове држава-власт, који схватамо да смо само једна генерација у вечном низу, генерација која ако не може донети напредак да бар не погоршава…имамо следеће обавезе:

  1. Да изађемо на предстојеће изборе, на свим нивоима.
  2. Да из понуде национално орјентисаних странака/органзација (изузев радикалских квазинационалиста са дијагнозом) одаберемо једну опцију за коју мислимо да неће ући у Владу са Вучићем и да њихови посланици неће бити део 2/3 већине у НСРС која ће подржати неко непочинство.

Да ли таква опција постоји на листићу?

Апсолутно!

Нећу вам сугерисати нити вас убеђивати за кога конкретно да гласате.

На вама је да размислите, прочитате између редова, процените и заокружите.

Не дајте да вас обесхрабри страх од грешке.

Док год, чиста срца, мислите о будућности Србије, грешка не постоји.

Свака велика битка се састоји из скупа малих битака, милион слика војника који свако за себе даје свој максимум да би заједничка војска победила.

Данас смо ми ти мали војници, у нашим малим бојевима, у нашој одлучности да радимо за светлу будућност Србије.

Не тражи се од вас да босоноги препешачите Албанију нити да у јуришу пробијате Солунски фронт.

Не тражи се да данас кренете у битку за ослобађање Космета, нити је повољан тренутак нити смо спремни.

Једини наш задатак данас јесте да оловком учинимо што је до нас, у најбољој вери.

Зато, с вером у Бога, устаните тог 21.06.2020.године, лепо се обуците, отиђите у цркву, запалите свећу, изађите на изборе и заокружите једну од националних опција, према горе наведеном критеријуму.

Питаће вас потомци где сте били и шта сте радили…

Александар Ћурић

Извор:

ГЛАСАЊЕ ЈЕ ДУЖНОСТ