Војни позив је увек везан за ризик. Бити војни специјалац, посебно падобранац или ронилац, професија је високог ризика. Зато и није за сваког.
Иако смо свесни тога, ипак нас тешко погађа погибија нашег заставника Мијодрага Тошковића, припадника 72.специјалне бригаде.
Његова жртва за нашу Србију, иако у миру,али у припреми за борбена дејства, равна је жртви у рату. Бол његове супруге и троје деце је сада и наш бол.
Станимо на тренутак од својих животних , многобројних обавеза, те свећом у цркви и минутом молитве, како данас тако и наредних четрдесет дана ,помогнимо души покојног мирнодобскок јунака да узлети у вечна, рајска насеља.
Миодраже, Бог да ти душу прости и подари Царство небеско. Хвала ти на труду и зноју који си утрошио за нас и за нашу Србију.
Не заборавимо и његову неутешну супругу и ожалошћене ћерке којима је још више потребно утехе, помоћи, бриге и молитве.
Такође, да се помолимо за брзо оздрављење Бошка Војводића, старешине поменуте јединице који се тешко повредио приликом извођења вежбе хеликоптерски десант на водену површину.
Као што рекосмо, војни позив специјалца је позив веома високог ризика, те су могуће повреде и несрећни догађаји. Да да Бог да их буде што мање, или још боље да их не буде.
Породици искрено, дубоко, од срца саучешће, а припадницима целе 72. специјалне бригаде да Бог да снаге и воље да превазиђу ову трагедију и помоћи у наредним тешким и сложеним задацима на очувању наше Србије.
