Сведоци смо све већег утицаја глобалних организација на суверене државе. То је у претходне две године било нарочито изражено у целом свету, па и у Србији. Још јачој контроли доприноси и новопотписани споразум између СЗО и Републике Србије.
Одлазећи министар здравља Србије, Залтибор Лончар, потписао је споразум са директором СЗО за Европу, Хансом Клугеом. Како медији наводе, споразум се односи на имунизацију, ментално здравље, антимикробну резистенцију, дигитализацију у здравству и незаразне хроничне болести, уз (незаобилазну) подршку опоравка од ефеката изазваним пандемијом Ц-19.
Раније је најављено да би требало да све земље света потпишу споразум са СЗО, по коме би, по проглашеној пандемији, та организација могла да нареди обавезну имунизацију за земље потписнице споразума. По речима људи из СЗО, то би убрзало реакцију на пандемију, јер би заобишло државне органе, администрацију и потенцијално кочење имунизације због закона који важе у сувереним државама. Исто тако, увиђамо да би то заобишло и свако неслагање, односно одбијање имунизације појединаца, или група у земљама потписницама.
За овакву ситуацију је одавно припремљен Закон о заштити становништва од заразних болести, на који је Покрет Живим за Србију указивао, а који омогућава министру да, услед неке “пандемије” проглашене од стране СЗО, нареди обавезну вакцинацију свих људи.
Дакле, право на слободу избора гарантовано Уставом Републике Србије, могло би да престане да важи у нашој земљи оног тренутка када би СЗО прогласила пандемију и наредила имунизацију. Поред тога, по споразуму треба дигитализовати здравство, што можемо закључити значи и прикупљање, умрежавање и централизовање података пацијената. Овим поступком министра Лончара, Србија је добар део свог здравства ставила под контролу СЗО и тиме је додатно изгубила утицај на своје институције.
Подсетимо, крађом гласова на референдуму, одржаном 16. јануара ове године, власт је предала велики део контроле над судством и тужилаштвом невладиним организацијама Џорџа Сороша. Видимо да Србија све више клизи у глобалистичку диктатуру светских моћника и њихових организација, који мало по мало преузимају контролу над државним институцијама. Актуелна власт једну по једну предаје институције странцима, без икакве гаранције да неко од тих странаца неће злоупотребити моћ и контролу које добија.
Због свега тога, с правом се питамо да ли је ово начин да Србија уђе у ЕУ, тако што ћемо прво све органе власти предати у руке запада? Србија на овај начин не постаје чланица ЕУ, него колонија великих сила. То није уопште добро за нас, јер ми другу државу немамо и не би смели да оваквим неодговорним поступцима актуелног режима дозволимо да изгубимо једину државу коју имамо.
Инфо служба Покрета Живим за Србију
Објављено 9.4.2022.
