Press "Enter" to skip to content

ВУЧИЋЕВА НАПРАСНА БРИГА ЗА НАТАЛИТЕТ: ДА ЛИ ЋЕ ПОРОДИЉЕ ДРЖАВНУ ПОМОЋ ОД 300.000 ДИНАРА ПЛАЋАТИ ЗАВРТАЊЕМ РУКАВА?

Александар Вучић почео је предизборну кампању најавом мера државе за повећање наталитета, које подразумевају 300.000 динара за прво дете, олакшице студенткињама трудницама и 10 до 20 хиљада евра за куповину стана младим паровима. Ако оставимо по страни то да председник државе по Уставу није надлежан за одлучивање о оваквој помоћи, Покрет Живим за Србију, поучен ранијим искуствима, изражава сумњу у то да ће она бити безусловна. Оно што је већ сада очигледно, јесте да је лицемерна.

Пошто знамо да наш народ брзо заборавља, неопходно је да се вратимо у 2018. годину, када је Влада Србије, којом је и тада формално управљала Ана Брнабић, а неформално Александар Вучић, донела закон циничног назива Закон о финансијској подршци породицама са децом, по коме је просек зараде за породиљско одсуство почео да се обрачунава за последњих 18 месеци, а не дотадашњих 12, чиме су углавном смањена примања породиља, нарочито оних које нису радиле годину и по дана у континуитету, па су неке после порођаја примале свега неколико хиљада динара. Ни протести ни обећања надлежних нису уродили плодом, па су породиље и даље у истој финансијској ситуацији што се тиче зарада – не рачунајући то што је све поскупело.

Тадашњи министар рада Зоран Ђорђевић одлично је одиграо улогу лошег полицајца, не одступивши од смањења права породиља, док је министарка за популациону политику Славица Ђукић Дејановић била прилично неубедљива као добра полицајка, изговарајући фразе о „минимуму примања који може да одржи достојанство труднице“. Ђукић Дејановић је, међутим, била знатно убедљивија када је 2018. рекла да ће држава финансијску помоћ, односно дечји додатак мајкама, давати само ако вакцинишу децу. Бивша министарка, која је иначе, по сопственом признању, радила за десетак страних и домаћих фармацеутских кућа, од којих неке производе и вакцине, тада је говорила о обавезним дечјим вакцинама.

Покрет Живим за Србију, који се ЈЕДИНИ у нашој земљи бори за потпуну слободу избора када су СВЕ вакцине у питању, сада поставља питање да ли ће и нова помоћ, коју је председник обећао мајкама, бити условљена „провереним“ вакцинама, чије су могуће последице познате и у медицинској литератури, а можда и више него контроверзном вакцином против короне, барем када су мајке у питању? Да то можда неће бити посебан „стимуланс“ за вакцинисање жена у репродуктивном добу, које сада већином одолевају вакциналној пропаганди?

Иако вакцина против короне (за сада) није обавезна, од тренутка увођења ковид пропусница, јасно је да су невакцинисани постали грађани другог реда, што је у ствари само логичан наставак апартхејда који се већ годинама спроводи над невакцинисаном децом, која, иако потпуно здрава, не могу да бораве у вртићима, а праве им се проблеми и у школама, на шта већ годинама указује председник Покрета Живим за Србију др Јована Стојковић.

Занимљиво је и да је Вучић пре неколико година нападао породиље које користе цело, законом омогућено одсуство, и говорио да „не могу да се поклањају паре“, али на његове недоследности и предомишљања смо одавно навикли. Питање је и да ли ће се помоћ коју је најавио, уопште и реализовати, с обзиром на то да је у јулу ове године најављивао по пет хиљада евра за свако новорођенче, да би сада „спустио цену“.

Такође је остало нејасно на који начин ће се реализовати помоћ за куповину стана, односно одвајање од родитеља – да ли ће она можда бити условљена годинама (младих) парова, њиховим брачним статусом, имовином родитеља или још нечим? Да ли ће бити дискриминисани парови који су се одавно одвојили од родитеља, али немају свој кров над главом, већ живе као подстанари? И да ли ће цела ова прича после избора бити једноставно – заборављена?

Покрет Живим за Србију сматра да је свака помоћ родитељима и деци добродошла, али да она мора бити безусловна, и да се мора узети у обзир шта је заиста делотворно, а шта је предизборна демагогија. Марионетска власт Александра Вучића дала је неупоредиво већи новац тзв. страним инвеститорима, а заправо фирмама окупатора и колонизатора, у којима наши људи углавном раде за минималну или тек нешто мало већу плату. Када би се тај новац усмерио на покретање праве домаће производње и када би запослени могли више да зараде, не би зависили од државне помоћи, нити од предизборне кампање председника, који је одавно изашао из уставних оквира.

Али, за то је потребно да се Србија ослободи. А да нисмо слободни, показују и срамотне ковид пропуснице, односно аусвајси, па и овакве најаве „спасоносних“ мера очигледно служе анестезирању обесправљених грађана.

Инфо служба Покрета
Живим за Србију

Објављено 25.11.2021.