Press "Enter" to skip to content

Писмо подршке Роберта Ф. Кенедија др Јовани Стојковић:

 

Poštovani,

Pišem u korist dr Jovane Stojković, koja je lekar u Beogradu u Srbiji. Kako sam shvatio, dr Stojković je u opasnosti da joj se oduzme dozvola za rad zbog svog stava da vakcine, kao i svaka medicinska intervencija, mogu prouzrokovati štetu. Osim što je razumljivo da Srbija želi da učini sve što je moguće da zaštiti decu od dobijanja i širenja zaraznih bolesti, takođe je važno razumeti inherentne rizike od vakcina. Dr Stojković se samo pridržava svojih etičkih obaveza prema Deklaraciji UNESCO-a o bioetici i ljudskim pravima, koju je Srbija odobrila kao deo Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, da poštuje pravo svih pacijenata na prethodni, slobodni i informisani pristanak na medicinske intervencije, uključujući i preventivne.

https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000146180_ind

Odgovorni lekari, kao što je dr. Stojković, postupaju u skladu sa medicinskom profesionalnom zakletom „Prvo ne naškoditi”, i na taj način njihov posao je da ocenjuju naučne dokaze i obavljaju otvorene i iskrene razgovore sa pacijentima u vezi bilo kakve medicinske intervencije. Dr Piter Doši, jedan od urednika časopisa “British Medical Journal”, objavio je članak tražeći ravnotežu i iskrenost u diskutovanju o vakcinama. Njegove reči treba da uzmu u obzir svi oni koji se bore protiv toga da se proverava da su vakcine za našu decu što je moguće bezbednije. “Suprotno ideji – generalno implicitno – da su vakcine bez rizika (i otuda, zašto bi se iko opirao zvaničnim preporukama), realnost je da su službeno odobrene pisane medicinske informacije o vakcinama – baš kao i lekovi – ispunjeni informacijama o uobičajenim, neuobičajenim i nepotvrđenim, ali mogućim štetama…vreme je da se saslušaju – ozbiljno i s poštovanjem – problemi pacijenata, a ne da se ti isti pacijenti demonizuju.” Isto važi i za ozbiljno shvatanje o zabrinutosti lekara koji su na prvoj liniji i koji su svedoci nastalih povreda povezanih sa bilo kojom medicinskom intervencijom, uključujući vakcine.

https://www.google.com/url

Primer nedavne naučne studije koja zaslužuje otvorenu raspravu je iz medjunarodno priznatog tima naučnika, delom finansiranog od strane danske vlade, koji je 2017. godine objavio naučnu studiju o efikasnosti Di-Te-Per vakcine u Africi, gde je ona najčešće korišćena.

Studija je otkrila pet do deset puta veću smrtnost među vakcinisanim bebama u odnosu na nevakcinisane bebe. Naučnici su zaključili da “svi trenutno dostupni dokazi ukazuju na to da Di-Te-Per vakcina može da ubije više dece iz drugih razloga, nego što ih štiti od difterije, tetanusa ili pertusisa. Iako vakcina štiti decu od ciljne bolesti, ona istovremeno može povećati podložnost na infekcije koje nemaju veze sa ovim infekcijama.”

https://www.ebiomedicine.com/…/S2352-3964(17)30046…/abstract

Istraživanje naučnika sa “Jeila” otkrilo je da određeni poremećaji (opsesivno-kompulzivni poremećaj, anoreksija, anksioznost, hronični tikovi, “mogu biti privremeno povezani sa prethodnim vakcinacijama u podskupu pojedinaca.”
http://vaccinesafetycommission.org/…/01-2017-Frontiers-Temp…

To su bolesti sa kojima se često susreću psihijatri kao što je dr Stojković, čineći njeno znanje o ovom istraživanju vitalno važnim za lečenje njenih pacijenata.

Naučnici iz Izraela, Kanade i Kolumbije izrazili su ozbiljnu zabrinutost u recenziranom časopisu o sposobnosti vakcine protiv humanog papiloma virusa (HPV) da aktivira i neuroinflamaciju i autoimunitet, i izrazili su uznemirenost oko uvođenja vakcine širom sveta, preporučujući, “neophodnost postupanja sa oprezom u pogledu dalje masovne imunizacije vakcinom sa još nedokazanom dugoročnom kliničkom koristi u prevenciji raka grlića materice.” Ova opreznost postaje još relevantnija kada se uzme u obzir kontinuirano povećan broj ozbiljnih onesposobljavajućih neuroloških neželjenih efekata povezanih sa vakcinacijom HPV vakcinom koja je prijavljena u aktuelnoj medicinskoj literaturi (Tabela 1 studije) i bazama podataka o nadzoru vakcina. Autori ukazuju i na činjenicu da proizvođač HPV vakcine u kliničkim ispitivanjima nije koristio pravi inherentni slani placebo, nego umesto toga aluminijumski pojačivač čija bezbednost nije adekvatno proučena, i pozvali su na nove smernice u vezi sa upotrebom odgovarajućih placeba u ispitivanjima bezbednosti vakcina.

http://vaccinesafetycommission.org/…/05-2016-Immunol-Mice-H…

Ovo je samo mali uzorak naučnog istraživanja koje dovodi u pitanje bezbednost politike vakcinacije i preporuke o vakcinaciji. Za sveobuhvatni pregled bezbednosti vakcina, molim Vas pogledajte:

https://childrenshealthdefense.org/…/vaccine-safety-project…

Mali uzorak je rezultat činjenice da agencije odgovorne za proveru bezbednosti vakcina nisu radile svoj posao. 1986. godine Nacionalni Zakon o povredama vakcinama u detinjstvu odobrio je bez presedana, ekonomski imunitet farmaceutskim kompanijama za povrede uzrokovane njihovim proizvodima i oduzeo im ekonomske podsticaje za proizvodnju bezbednih vakcinalnih proizvoda ili poboljšanje bezbednosti postojećih vakcinalnih proizvoda. Kongres je stoga optužio sekretara Ministarstva zdravlja i ljudskih usluga (HHS) sa eksplicitnom odgovornošću da obezbedjuju bezbednost vakcina.

Kako bi se proverilo da li HHS ispunjava obaveze sa aspekta obezbedjenja bezbednosti vakcina, Kongres je, kao deo Zakona iz 1986. godine, zahtevao da Sekretar HHS-a podnosi Kongresu dvogodišnje izveštaje sa detaljima o poboljšanjima bezbednosti vakcina koja je HHS postigao u prethodne dve godine. Zahtev o Zakonu o slobodi informisanja (FOIA) je upućen HHS-u 2017. godine od strane antivakcinalne organizacije “Mreža akcije informisanog pristanka” (ICAN) tražeći kopije dvogodišnjih izveštaja koje je HHS trebalo da podnese Kongresu počevši od 1988. godine, detaljno opisujući poboljšanja koja je postizao svake dve godine u vezi bezbednosti vakcina. HHS nije pružio suštinski odgovor na zahtev FOIA-a.

Zbog toga je ICAN bio primoran da podnese tužbu kako bi prisilio HHS da dostavi kopije dvogodišnjeg izveštaja o bezbednosti vakcina Kongresu, ili da prizna da mu nikada nije ni podnosio ove izveštaje. Rezultat tužbe je da je HHS napokon i šokantno priznao da nikada, dakle nijednom, nije podneo nijedan dvogodišnji izveštaj Kongresu o detaljima poboljšanja bezbednosti vakcina. Ovo govori o nedostatku ozbiljnosti kojom se bezbednost vakcina tretira u HHS-u, i povećava zabrinutost da HSS nema pojma o stvarnom bezbednosnom profilu sadašnjih 29 doza vakcina, čiji broj raste, i koje se daju do jedne godine starosti.

https://thewashingtonstandard.com/lawsuit-proves-hhs-hasnt…/

U avgustu 2011. godine, Institut za medicinu SAD-a istraživao je 158 potencijalnih neželjenih dejstava vakcina. Od njih, 135 ili 85% je pokazalo da nemaju adekvatna istraživanja da bi prihvatili ili odbacili uzročnu vezu. Od 23 rezultata kod kojih je istraživanje smatrano adekvatnim, 18 ili 78% je povredjeno. Na dugoj listi neželjenih efekata povezanih sa vakcinama su imunološka disfunkcija, napadi, paraliza i encefalopatija (oštećenje mozga). Ove statistike teško da ponovo mogu uveriti roditelje u SAD-u od kojih se sada zahteva da svojoj deci daju više od pedeset doza od 15 vakcina. Siguran sam da bi ovi nalazi bili isto ovako uznemirujući za roditelje u Srbiji.

https://www.cdc.gov/…/c…/0-18yrs-child-combined-schedule.pdf

Uprkos mantri naših zdravstvenih agencija širom sveta da vakcine ne izazivaju autizam, to nije uvek slučaj kada se pogleda van ovih površnih uveravanja. U avgustu 2016. godine, viši naučnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), dr Vilijam Tompson, pozvao se na status federalnog izveštavača o nezakonitim radnjama i priznao da je CDC navodno od 2001. godine znao da američki dečaci crne rase, koji su izloženi MMR vakcini, imaju nesrazmeran rizik od autizma.

Tompson, 17-ogodišnji veteran CDC-a, autor je nekih od vodećih studija koje je CDC naveo kako bi isključili vakcine kao razlog nastanka epidemije autizma. Tompson, koji i dalje radi u CDC-u, objavio je neobrađene skupove podataka za koje kaže da su mu šefovi u CDC-u naredili da ih sakrije. Ti podaci navodno pokazuju da su dečaci crne rase koji su primili MMR vakcinu pre tri godine starosti, kao što CDC preporučuje, imali 3,36 puta veću verovatnoću da im bude dijagnostifikovan autizam od onih koji su primili vakcinu nakon treće godine starosti. Ovaj efekat nije primećen kod kategorija drugih rasa. Ipak, kada su naučnici CDC-a objavili svoje rezultate u časopisu “Pedijatrija”, 2004. godine, izostavili su štetne podatke, lažno izjavljujući da nema rizika od nastanka autizma usled vakcinacije MMR vakcinom. U avgustu 2014, dr Tompson je preko svog advokata izdao saopštenje za medije navodeći: „Žao mi je što smo moji koautori i ja izostavili statistički značajne informacije u našem članku iz 2004. godine koji je objavljen u časopisu “Pedijatrija”.

http://www.cdctruth.org/…/STATEMENT-OF-WILLIAM-W.-THOMPSON-…

Izostavljeni podaci ukazuju na to da su muška deca crne rase, koja su primila MMR vakcinu pre starosti od 36 meseci, bili u povećanom riziku od autizma. Direktor CDC-a je blokirao dr Vilijama Tompsona kako on ne bi svedočio o naučnim prevarama i uništavanju dokaza od strane visokih zvaničnika CDC-a u kritičnim studijama CDC-a o bezbednosti vakcina, a koje govore o uzročnoj vezi između vakcina u detinjstvu i autizma. Dokaz dr Tompsona je bio vidjen u sudskom slučaju o medicinskoj nesavesnosti. U pismu sudu, direktor CDC-a je odbio zahtev da dozvoli dr Tompsonu da svedoči, tvrdeći: “Svedočenje dr Vilijama Tompsona ne bi značajno promovisalo ciljeve CDC-a ili HHS-a.”

https://childrenshealthdefense.org/…/cdc-blocks-testimony-…/

Ono što je još više uznemirujuće je visoko neetičko i prevarantsko ponašanje Ministarstva pravde SAD-a (DOJ) čiji advokati, dok predstavljaju našu vladu, kriju esencijalne informacije, i to da je odbijeno da preko 5.000 porodica dobije neophodnu negu za svoju decu koja su usled povrede vakcinom razvila autizam. Advokati DOJ-a su namerno i prevarantski lažno predstavili pismeno izraženo mišljenje svog sopstvenog stručnjaka. Da ekspert ne bi otkrio istinu drugim podnosiocima molbe ili specijalnom sudskom zvaničniku, advokati DOJ-a su otkazali usmeno svedočenje eksperta da bi ga sprečili da javno iznese svoje istinsko mišljenje. U tom procesu, DOJ i HHS su sakrili kritične materijalne dokaze o tome kako vakcine mogu izazvati autizam kod neke dece. Ove informacije su sada otkrivene u izjavama i pod zakletvom.

https://thehill.com/…/425061-how-a-pro-vaccine-doctor-reope…

Lično sam podneo žalbu kancelariji Generalnog inspektora SAD-a pozivajući na punu istragu ovog veoma neetičkog i prevarantskog ponašanja od strane Ministarstva pravde SAD-a, i čekam njihov odgovor.

https://childrenshealthdefense.org/…/request-for-office-of…/

Otkako se desila ova nepravda, otprilike milionu dece je dijagnostikovan autizam. Postotak rezultata povrede vakcinama je nepoznat. Od 2015. godine, procenjeni godišnji troškovi za autizam u Sjedinjenim Američkim Državama iznosili su 268 milijardi dolara, a očekuje se da će do 2025. godine oni iznositi 1 trilion dolara.

https://health.ucdavis.edu/publish/news/newsroom/10214

Ovi rastući troškovi sada padaju na porodice i poreske obveznike kroz troškove koje snose lokalni školski okruzi, države i naš zdravstveni sistem “Medikejd”.

Do danas, program vlade SAD-a za kompenzacije za povrede vakcinama isplatio je Amerikancima povređenim vakcinama više od 4,0 milijarde dolara.

http://www.hrsa.gov/…/v…/data/monthly-stats-january-2019.pdf

Tabela povreda koju vodi Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga jasno opisuje veliki broj uznemirujućih načina na koje dete može biti povređeno ili ubijeno vakcinom.

https://www.hrsa.gov/…/vaccinecompen…/vaccineinjurytable.pdf

Ali, nažalost, malo je interesa za razumevanje zašto neka deca i odrasli bivaju povredjeni vakcinama, da bi mogle biti kreirane vakcine koje su bezbednije za svakoga. Dok ne bude boljeg razumevanja ove kritične nauke, lekari kao što je dr Stojković zaslužuju pohvalu što su zadržali svoju dužnost da “prvo ne naškode”, da poštuju individualnost i autonomiju pacijenta, i da poštuju njihovo pravo na iskren informisani pristanak, što nužno podrazumeva njihovo pravo da odbiju medicinsku intervenciju.

S poštovanjem,

Robert F. Kenedi

 

Фотографија корисника Живим за Србију

 

 

 

 

 

 

 

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *