Све више родитеља траже да их са пуно разумевања саслушају у њиховим бригама за рођену децу

You are currently viewing Све више родитеља траже да их са пуно разумевања саслушају у њиховим бригама за рођену децу

Ако произвођач вакцина пише да се нежељено дејство услед примене превентивне здравствене мере може догодити, онда је сасвим јасно да већ у том тренутку крећу преиспитивања: ”Да ли ја радим у најбољем интересу уколико дете изложим потенцијалном ризику?”

Члан 8. Европске конвенције о основним људским правима прописује да свако има право на породичан живот и заштиту приватности а у тој широкој лепези права постоји и право на заштиту личног интегритета које обухвата и психички и физички интегритет.

Моје тело моја ствар.

Али, творци овог система контроле људи и људских права имају аргумент: “Нису твоја деца баш тако твоја него су и деца државе и то више и пре него што су то деца својих биолошких родитеља”.

Тада је потребно поставити неколико питања:

Ко брине о деци када се догоди нежељено дејство медицинске превентивне мере?

Да ли се друштвена заједница – држава, икада постарала да се збрину тешко оболела деца а на начин да та држава пружи бољу и квалитетнију бригу за ту децу?

Да ли држава има јасну, прецизну и ажурну базу података све деце оштећене од превентивне мед. мере?

Како реагују лекари када им се родитељи врате након имунизације детета са дететом и покажу им да дете није исто више као што је било пре?

Као што видимо одговори на ова питања јасно указују да је читав систем незаинтересован за адекватну ни бригу а ни одговорност за ту децу. Једино што знају да истичу како је имунизација обавезна!

Међутим родитељи имају много више Закона на њиховој страни него што можда мислимо.

Зато је потребно да родитељи трезвено и сталожено приступе овом проблему.

Немојте се плашити.
Будите поносни што сте у тим тренуцима присиле ипак једини стуб одбране вашој дечици.
Систем их неће заштитити, ви сте им једини чувари њихових права а њихова права су следећа:

Члан 8. европске конвенције о заштити људских права и основних слобода у ком је прописано право на приватни живот и право на приватност а у оквиру тог члана и право на неповредивост телесног и психичког интегритета.

Нико нема право да дотакне вашу кожу или кожу вашег детета уколико се ви или ваше дете томе противи.

Дубина сржи овог члана 8. иде и до те мере да имате право да забраните односно да се успротивите чак и негативним и штетним емисијама из ваздуха који падају и/или долазе на вашу кожу или кожу вашег детета а да ви то не желите. Кожа је највећи људски орган и нико нема право да је дира ни вама ни вашем детету нити да врши атак или било који контакт на том органу. Ни посредно ни непосредно.

Надаље, члан 25. Устава Републике Србије изричито прописује да је психички и физички интегритет неповредив. Нико нема право да вама или вашем детету дира кожу а посебно не да у исту инвазивним путем убризгава суспстанцу за коју произвођач сам каже да је високо ризична.

Породични закон у својим члановима прописује да су родитељи дужни да заступају дете у дететовим најбољим интересима и да је свако дужан да поштује најбоље интересе детета односно да се руководи најбољим интересима детета.

Члан 6. Породичног закона прописује да је свако дужан да се у свим поступцима у вези деце руководи најбољим интересима детета.

Члан 62. Дете има право на обезбеђивање најбољих могућих животних и здравствених услова.

Члан 68. Родитељи имају право и дужност да се старају о детету а то старање о детету подразумева чување, подизање, васпитање, образовање….

Члан 69. Прописује да родитељи имају права да пре свих чувају и подижу дете тако што ће се они лично старати о његовом животу и здрављу.

Надаље, Закон о правима пацијената прописује право на:

Безбедну и сигурну здравствену меру;

Право на слободу избора приликом примене било које медицинске мере;

Право на информације;

Право да се избегне сваки ризик од било које медицинске мере.

Сходно томе, јасно је да нико нема право да вас или вашу децу дискриминише јер је дискриминација Уставом и Међународном конвенцијом забрањена.

Члан 21. Устава Републике Србије прописује да је забрањен сваки вид дискриминације како посредне тако и непосредне.

Такође и Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода прописује такође да је забрањена свака врста дискриминације.