Како као чланови Покрета Живим за Србију нисмо успели да са адекватног места и у адекватно време мењамо законе, а то је из Скупштине Републике Србије, овим путем апелујемо на посланике да смо још пре 4 године послали републичкој скупштини захтев за измену Породичног закона, те како немамо проблем са тим да поново урадимо то, исти ћемо поново предати Народној скупштини са додатним захтевима.
Апелујемо на посланике здраве памети, да када им поново у руке дођу наши захтеви, поступе у складу са својим овлашћењима, а не да раде на штету овог народа, деце и родитеља.
Шта је потребно изменити у Породичном закону и другим законима који регулишу ову област деце и породице?
Да се забрани институт иностраног усвојења;
Да се укине институт хитног измештања деце из породица и као акт који сам центар за социјални рад може да нареди и учини, али и као привремена мера суда која је иницирана захтевом јавног тужилаштва;
Да се укине члан 270. Породичног закона;
Да се омогући очевима да буду заступници својој деци и онда када је старатељство дато мајкама, а очеви и деца пријављују насиље и занемаривање над децом које врши мајка;
Да се сиромашним породицама да новац исто колико би се дало и хранитељима и да им се обезбеди запослење и посао како би им се обезбедила одржива егзистенција;
Да се због сиромаштва родитељима не одузимају деца него да им се финансијски и егзистенцијално помогне;
Да се прекине са свим паушалним тумачењем термина “најбољи интерес детета” и да се исти тумачи у складу за истинским најбољим интересима деце јер одлагање имунизације није и не може бити занемаривање детета, а посебно имајући у виду чињеницу да су превентивне медицинске мере изузетно ризичне, а то и сам произвођач каже и пише у упутству;
Да се онемогући уплитање у породичне односе било којим страним или домаћим факторима, да се онемогући НВО организацијама хушкање једног парнера на другог и да се свако саучествовање и прављењу стратегија за лажна пријављивања мушкараца и очева инкриминише у кривични законик као кривично дело, те да сва лица која учествују у таквом разарању брачних и породичних односа сносе адекватну кривичну санкцију;
Од политике кажњавања свих украватираних институционалних насилника и насилница формирати посебна оделења из ове области и процесуирати их по хитном поступку.
Сви који су се огрешили о права и интереса деце и породица да се приведу к правди. Да се санкционишу доживотном казном, али не пуког затвора јер толико затвора немамо, него да иду да раде друштвено користан рад, изградња путева, мостова, објеката.
Жене-институционалне насилнице послати на фронт да бране територију јер не знају да бране владавину права и Устав и законе, оне које би оружјем пре убиле себе него браниле територију ипак послати на неки од тога финији посао, а то је рецимо рад у хладњачи, рад у пољу, брање малина, черупање кокошки, рад на фарми, узгој стоке, чување оваца (што им је скоро као помиловање, па да на ливади мисле шта су радиле и како су радиле) и да им се никада више не да у руке ни спровођење закона, ни правосудна или јавнотужилачка функција.
Институционалне насилнице из центра за социјални рад такође као горе наведено добро казнити и не дати им никада више ишта да слично томе раде у животу јер морају као и ове горе да трпе санкцију доживотно. Могу да раде друштвено користан рад и да добију минимим да преживе и да преспавају. Дати им да се туширају сваки трећи дан јер и оне се исто тако опходе према правима деце.
Надаље, из народа изабрати правнике, честите судије, који ће им судити на основу закона и позитивно правних прописа.
Сву децу вратити њиховим родитељима и помирити све бивше брачне и ванбрачне партнере, (ако не у потпуности) онда у смислу да не морају да се воле и да живе заједно него да могу лепо и нормално да функционишу и да буду добри родитељи својој деци. Нису се развели од деце него од партнера или партнерке.
