Лепо је што Батут налаже евидентирање још понечег осим “невакцинисане деце”, те можемо сазнати да је последња “рајска година” обухвата деце ММР-ом, када су савесни грађани могли мирно да спавају, била 2011., када је обухват првом дозом био 98,3%, а другом 98,4%.
Тако је било и претходних година, и док су савесни грађани уживали у забораву заборављене болести, а медији ћутали као заливени, 2011. регистровано је :
*370 случајева малих богиња
*63 случаја заушака
*14 случаја црвенке
То се дешавало и претходних “преантиваксерских” година:
- било је 20 случајева малих богиња, 40 случајева заушака, 14 случајева црвенке.
- било је 1 случај малих богиња, 262 случајева заушака, 27 случајева црвенке.
- било је 2 случаја малих богиња, 277 случајева заушака, 23 случаја црвенке.
- био је 201 случај малих богиња, 80 случајева заушака, 41 случај црвенке.
Све три болести треба да спречи ММР вакцина која је у том периоду дата у прокламованом обухвату.
Када погледамо табелу са “обухватима” за неке европске земље, видимо да цивилизоване Француска и Италија, на пример, имају константно, свих посматраних година 2009.-2019. обухват МАЊИ од 95%, али сам сигурна да немају овакве гадне, зле и лажне медијске атаке на сопствено становништво.
Нису ли то ове земље у Eвропском региону, чија “актуелна епидемиолошка ситуација морбила”, али и “прекид у дистрибуцији и недостатак вакцине против морбила, рубеле и паротитиса, последично нагомилавање невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце “, доводе у питање елиминацију. Иста констатација, објављена је и у Извештају о имунизацији у Р. Србији 2015., на страни 49., уз напомену да је (тиме узрокован) пад у вакцинацији (ни помена антиваксера) довео до осетљиве популације која је незаштићена у случају импортовања вируса, “што се и догодило 2015.”
У предлогу мера истог извештаја, позива се на реализацију иницираног предлога из 2008. (када није било никаквог пада обухвата и удружења везаних за слободу избора) за формирање Националног саветодавног комитета који се захтева, између осталог, “због неопходности сузбијања “антивакциналног лобија”, који нити постоји, нити је постојао чак ни у машти 2008. године када се овај предлог иницира.
Али шта постоји?
Постоји “већ више година иницирана иницијатива доношења новог Закона”, који је и донет 2016. и који родитељима брани да одлучују о вакц.своје деце, а “иницијатори из 2008.” борбе са непостојећим непријатељем су могли наслутити да ће се нека врста отпора појавити.
Огромну улогу у таргетирању и окривљавању људи који су се организовали реактивно НАКОН доношења Закона 2016., имају медији који:
- Никад неће известити о оболелима кад је обухват “адекватан”.
- Никад неће пренети замерке Батута на неправовремену дистрибуцију вакцина.
- Никад неће довести у питање различите вакц.политике у земљама са сличним обухватима вакцинацијом.
- Неће поменути програме одштете који постоје деценијама у свету, али у Србији не.
Тамо живе “антиваксери”.
